Studenti ni ruski, ni zapadni, nego samo svoji i naši

Takođe, SVR je sastavila i spisak nezavisnih medija koji se bave „ispiranjem mozga srpske omladine“ i naveli su da nemiri u Srbiji, uz aktivno učešće mladih, u velikoj meri predstavljaju „proizvod subverzivne delatnosti Evropske unije i država članica tog saveza, a da je cilj evropskog liberalnog mejnstrima da na vlast dovede poslušno rukovodstvo lojalno Briselu“.

Studenti, međutim, tvrde da nisu proizvod ni EU, ni Rusije, da nisu ničiji, samo svoji.

"Ne znam odakle im ideja da bi bilo ko 1. novembra izaziva nemire, ali jasno je da su Rusi ovo objavili u sprezi sa našim vlasitma. Čim su se u Evropskom parlamentu oglasili povodom protesta studenata, Rusi su se uplašili da ne izgube kontrolu nad Srbijom i sad će sve uraditi da se ne priklonimo Evropi. Nas svi hoće da nadgledaju, da nas prisvajaju, i Rusi i Evropa,  i rade u svom interesu, misleći da ćemo im se prikloniti, ali nama to ne treba, niti nas zanima”, kaže za Nova.rs student Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu, koji je zamolio da ostane anoniman.

Studente pokušavaju da vrbuju jer smo uveliko u predizbornoj kampanji, ističu profesori.

“Ako su do sada uspeli da opstanu kao svoji, imaju potencijal da takvi i ostanu. Ovo što rade Rusi, ali i Evropa, je sve u propagandne svrhe jer mi smo u nekoj vrsti predizborne kampanje, pa impliciraju da studente neko drugi organizuje. Ovo sve deluje kao neka vrsta marketinga. U studentskom pokretu imate ljude koji se ne slažu po pitanju naklonosti Istoku ili Zapadu, razlikuju se u stavovima i to je normalno. Međutim, to ih nije sprečilo da se ujedine nakon što je 16 ljudi izgubilo život i da zahtevaju pravdu. Ako dođe do izbora, pritisak na studente biće mnogo jači i verovatno će onda morati da promisle koju stranu da biraju", kaže za Nova.rs Voja Radovanović, dekan Fizičkog fakulteta Univerziteta u Beogradu.

Demokratija i nacionalna svest

On podseća da smo okruženi zemljama EU i članicama NATO i ističe geografski smo okrenuti ka EU, zbog čega će studentima biti teško da to izbegnu.

"Ako odluče da se priklone, nekoj strani, mislim da je Evropa bolje rešenje jer su to ipak demokratske zemlje. Oni se trude da nađu najbolje rešenje, da spoje stavove demokratski i nacionalno nastrojenih ljudi u svojim krugovma. Kod nas se stvara narativ da su ta dva smera suprotstavljena, a po mom mišljenju nisu, jer možete biti demokratski nastrojeni, a da istovremeno budete nacionalno osvešćeni. S jedne strane su studenti demokrate, a sa druge vode računa o nacionalnim interesima”, navodi Radovanović.

Profesorka Biološkog fakulteta Biljana Stojković kaže da je dobro što su studenti svoji, iako postoje različiti pokušaji da se na njih utiče sa više strana. Kako ističe, oni su velika i heterogena grupa i do sada su uspeli da sačuvaju svoj identitet, "što je veliki uspeh, u suprotnom bi bili iscepkani iznutra".

"Važno je da ostanu takvi, što nije lako jer i među studentima postoje različiti politički afiniteti, koje su oni uspeli da stave sa strane i to i jeste održalo njihovo jedinstvo. Oni mnogo ozbiljnije posmataraju celu ovu situaciju u društvu, nego mnoge političke stranke jer imaju jedan cilj, a to je smena Vučića i pravna država. Ne razmišljaju o tome da dođu na vlast, što je vrlo često stranački interes, a stranke, kako smo već videli, uglavnom nisu sposobne da svoje interese stave na stranu, ni u ovom važnom momentu. Režimu je bitno da sve studente stave u jedan koš, na jednu stranu, kako bi o njima stvorili određenu percepciju u javnosti. Žele da ih postave kao protivnike ovoj ili onoj strani. Mislim da će studenti opstati kao svoji i kad dođe do izbora, a razne lobističke struje rade od početka, ali nisu uspeli da ih razjedine, niti privuku sebi. Realnost je takva da studenti sada imaju najveći legitimitet u Srbiji, i to je tako u ovom trenutku, a režim samo ume da se bavi strankama, ali ne i studentskim pokretom”, objašnjava Stojković.

Sa njima se slaže i profesor Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu Goran Radojev koji za Nova.rs ističe da se na studentskoj listi nalaze ljudi koji su i sa "leve i sa desne strane".

“Oni planiraju da okupe sve političke spektre, pa kad padne ova autokratska vlast, da nakon toga podignu zajednički sve institucije i da se onda iz korena razvija novi politički život u Srbiji. Jasno nam daju do znanja da ne žele da budu ni pod uticajem zapada, ni istoka. A ovo što je ruska služba iznela je samo pokušaj da Rusija ima dominantan uticaj u Srbiji i da kroz vlast pokušaju da ojačaju uticaj na Balkanu. Lično se plašim da će vlast pokušati nešto da isprovociraju 1. novembra i da će to iskoristiti da potvrdi te navode ruske službe. Na taj način će pokušati da uguši protest. Međutim, to im do sada nije uspelo, pa neće ni 1. novembra. Studenti očekuju sve jače pritiske od opozicionih strana, ali i vlasti, koja će pokušati da obrlati ljude koji su na listi, čim ona bude objavljena. ”, naglašava prof. Radojev.

Podsetimo, studenti su za Nova.rs najavili da će 1. novembra biti održan veliki komemoratvni skup u Novom Sadu, a sve detalje okupljanja saopštiće u narednih nekoliko nedelja.

"Tog dana biće komemorativni skup u Novom Sadu, najveći do sada. Planirano je da najverovatnije naše kolege iz Beograda, ali i cele zemlje, dođu u Novi Sad, ali još se dogovaramo oko detalja. Ono što je sigurno je da nikome od nas ne bi palo na pamet da tog dana izaziva bilo kakve nemire, incidente, provokacije. Ljudi će tada biti ophrvani tugom i to je dan za sećanje na žrtve, a ne za napad na državu i sukobe, kako su naveli ti ruski obaveštajci, koji očigledno nisu baš dobro obavešteni”, kažu za Nova.rs studenti u blokadi.

***