0
Dekan Filozofskog fakulteta Miomir Despotović demantovano je navode studenta prodekana Mihaila Radivojše da je studentima koji su bili zaraženi koronavirusom uskraćeno pravo da polažu ispite u takozvanom kovid ispitnom roku. Na to je Radivojša reagovao ukazujući na razliku između dodatnog ispita i ispitnog roka.
Rekciju studenta prodekana Mihaila Radivojše na izjavu Dekana Filozofskog fakulteta Miomira Despotović da će studenti, koji u toku zvaničnog ispitnog roka obole od koronavirsua, dobiti priliku da vanredno polažu ispite prenosimo u celosti:
Dekan tvrdi da će, u dogovoru sa profesorima, studenti koji su imali tu nesreću da ih u sred zvaničnog ispitnog roka zadesi kovid, dobiti priliku da vanredno polažu ispite.
Moram da izrazim žaljenje što Uprava Filozofskog fakulteta ne priznaje svoju grešku, a ljudski je grešiti. Takođe moram izraziti žaljenje, što samo Upravi poznatim razlozima iskrivljuje istinu, čime odstupa od fraze „Nije Filozofski ćutati“, koja je ponosno stajala na zgradi Fakulteta više godina.
Povezane vesti:
Izjava, koju je demantovao dekan Filozofskog fakulteta prof. dr Miomir Despotović je izvučena iz konteksta i netačna, pre svega, zato što Kovid ispitnog roka neće biti. Ispitni rok je rok od minimum nedelju dana, sa određenim vremenskim razmakom od drugih rokova, po pravilu nedelju dana. Stoga se ne može govoriti niokakvom Kovid ispitnom roku.
Moja izjava je jasna: studenti će praktično imati samo pravo još jednog izlaska na ispit, ali ne i ispitni rok. Nijednog trenutka nije rečeno da oni neće biti ispitani, nego da neće imati ispitni rok, što znači da student koji polaže pravo na „Kovid ispitni rok“ može jedne radne nedelje imati ispite, a već u sledećoj novi ispit, a naravno one tamo nedelje će imati redovni rok.
Ne postoji vremenski vakum koji se može iskoristiti za učenje i adekvatno spremanje ispita. Ispiti su rašreni do maksimuma, zarad poštovanja mera prevencije, a fakultet nije srednja škola, pa da se ispit spremi za manje od nedelju dana, a naročito ne Filozofski fakultet, na kom se izučavaju društvene nauke, i gde je literatura za pojedine ispite ogromna.
Govoreći o samom Kovid ispitnom roku, za vreme razgovora predstavnika Studentskog parlamenta i Uprave Fakulteta, mislilo se na stvarni ispitni rok, a ne na rok za podnošenje dokumentacije. U odluci Saveta jasno i nedvosmisleno piše „Kovid ispitni rok“, što isključuje svaku mogućnost naknadnog tumačenja bila ta formulacija „nesrećno ubačena“ ili svesno.
Moje lično mišljenje je da je ona ubačena svesno, a da je docnije doživela nesrećnu sudbinu. Mi bi prihvatili da je takvo tumačenje doneto pre odluke Saveta, ali smatramo da je protivpravno doneti tumačenje nakon usvajanja odluke. Ako Uprava ovako prelazi preko Odluka vrhovnog tela Fakulteta, strahujem da se tako i sedmi, Dodatni ispitni rok može dovesti u pitanje.
Govoreći o radnim nedeljama u kojima se održavaju ispiti, o kojima je dao izjavu dekan, smatram da je to, najblaže rečeno, preuveličavanje. Tačna je činjenica da je postojalo 12 nedelja ispitnih rokova, ali iz perpsektive studenata i studentkinja to nije baš tako. Pre vanrednog stanja, ispitni rokovi su trajali od 8 do 10 dana, nakon njega, oni traju svega 6 dana. Studeti su imali junski, julski i sad, avgustovski, a imaće i dodatni, u trajanju od 5 do 6 dana. Radi poštovanja mera prevencije na fakultetu u rokovima jul, avgust, septembar i dodatnom, polaganje ispita se rasporedilo po odeljenjima – pet odeljenja jedne nedelje, pet odeljenja druge nedelje.
Izuzetak je bio jedino junski rok, koji je trajao tri nedelje po principu četri odeljenja prve – tri druge – tri treće nedelje. Drugim rečima, svako odeljenje je imalo samo nedelju dana roka. Profesori Fakulteta, njih 250 pokrivaju deset studijskih grupa, odnosno deset odeljenja. Može se zaključiti, iz priloženog, da tih 250 nastavnika nisu radili svih 12 nedelja, kako to predstavlja dekan, nego svega pet nedelja.
Ovakvim rasporedom, ostavljen je manevarski prostor za statistiku koja je efikasna jedino na papiru, ali od nje nema koristi za studente.
