Grafika: Slađana Đermanović/Nova.rs

Deca se sledeće nedelje vraćaju sa raspusta. Mada pripadaju najmanje rizičnoj grupi za obolevanja od kovida 19, činjenica je da su deca prenosnici virusa i da povratak u klupe nosi sa sobom rizik širenja zaraze. Kako deca oboljevaju, koji su najčešći simptomi u toj populaciji i kako ih lečiti u kućnim uslovima?

Na sva ova pitanja odgovarala je dr Ljiljana Lukić, pedijatar i jedan od lekara koji su pristali da učestvuju u akciji portala Nova.rs u kojoj odgovaramo na pitanja građana o koronavirusu, a ovde prenosimo deo tih odgovora.

Decu, kako je pokazalo iskustvo, baš zbog lakših simptoma retko testiraju, osim ako imaju izražene simptome ili ako ih roditelji odvedu u privatne laboratorije.

Simptomi, kako navodi dr Lukić, traju nekoliko dana i najčešće su temperatura oko 37.5 i malaksalost.  Veća deca umeju da kažu da su izgubila čulo mirisa ili da nemaju apetit.

„Tek po neko dete ima stomačne tegobe u smislu mučnine, povraćanja ili ređe stolice, takođe u trajanju od nekoliko dana“ navodi.

Međutim, upozorava da su rizične grupe deca sa urođenom imunodeficijencijom, sa hroničnim bolestima, kao što su srčane mane, šećerna bolest, astma, gojaznost, kao i deca na hemoterapiji.

Moguće je, prema njenim rečima, ali retko da se i kod dece ispolji teža klinička slika, sa upalom pluća.

„Ako je nalaz na plućuma uredan i miran CRP deci se ne prepisuju antibiotici. Teži slučajevi se upućuju na bolničko lečenje“ ističe doktorka Lukić.

Deca, prema njenim rečima, su uglavnom na suplementaciji vitamina D3 i ne zahtevaju dodatne doze istog.

Foto: Claus Bjoern Larsen / AFP / Profimedia

„Ako dete ima visoku temperaturu daju se antipiretici kao što su ibuprofen ili paracetamol. Ako oboli majka koja doji preporučuje se nastavak dojenja sa maskom, jer na taj način dojenče dobija i majčina antitela“ savet je naše sagovornice.

Ona navodi da se kovid 19 javlja kod dece ispod 12 meseci ukoliko su oboleli članovi porodice.

Od simptoma, ta deca, imaju dan ili dva povišenu temperaturu, oko 37,5 C i poneko dete ima stomačne tegobe.

„Većina dece ispod 12 meseci nema promene u krvnoj slici, a nazofaringealni bris izbegavamo zbog povreda sluzokože, a i jasna je klinčka slika. Može se kod te dece u krvnoj slici videti smanjen broj leukocita i trombocita” zaključuje.

Slučajevi težih posledica kovida kod dece

 

Mada deca menje oboljevaju i bilo je jako malo težih slučajeva u tom uzrastu, javnost u regionu je nedavno uznemirila priča majke iz Zagreba, čije je dete posle preležanog kovida doživelo niz komplikacija, da bi lekari na kraju konstatovali da boluje pedijatrijskog inflamatornog multi-sistemskog sindroma.

Dr Lukić je objasnila da je u pitanju akutna bolest koja se kod dece javlja kao komplikacija preležanog covid-19.

„Simptomi liče na Kawasakijevu bolest i inflamatorni šok. Odlikuje se sistemskim vaskulitisom, (upala arterija), visokom temperatutom, od 38 C do 40 C, osipom po telu, osipom po sluzokoži usta i ždrela, crvenilom konjuktiva, otokom kapaka, uvećanjem limfnih žlezda, zatim stomačnim tegobama“ objasnila je naša sagovornica.

Prema njenim rečima, mogući su bolovi u stomaku, povraćanje, retke stolice, kao i retko respiratorni simptomi poput kašlja i bola u grlu.

“Takođe, može da se javi upala srčanog mišića, poremećaj srčanog ritma, izliv u plućnoj maramici i srčanoj kesi. Opšte stanje dece je vrlo ozbiljno, odmah se treba javiti pedijatru i obavezna je hospitalizacija” upozorava.

Najčešće oboljevaju deca u pubertetu, od 12-18 godina, koja su imala blag oblik kovida 19, ali ima i mlađih.

Ne možemo i ne smemo da stojimo sa strane i nemo posmatramo kako smrt i bolest nadjačavaju život u zemlji koju zovemo svojim domom. Zato Nova.rs pokreće rubriku “Struka protiv korone” u kojoj će na pitanja građana o epidemiji koronavirusa i svim njenim posledicama odgovarati stručnjaci, nekompromitovani pritiscima vlasti. Na vaša pitanja će odgovarati epidemiolozi Zoran Radovanović, Radmilo Petrović, Ivana Prokić, Predrag Đurić, virusolog Ana Gligić, imunolog Emina Milošević, infektolog Jovana Milić, pulmolozi Dragana Jovanović, Srđan Lukić i Dejan Žujović, anesteziolog Rade Panić, neurolog Anđela Gavrilović, psiholog Aleksandar Baucal, pedijatar Ljiljana Lukić, specijalista opšte medicine Milica Ljubisavljević, i svi oni – stručni, savesni i hrabri – koji žele da nam pomognu u ovom poduhvatu, a za koje su vrata našeg portala otvorena.

 

***

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?

Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare