5
Iskustvo u svetu je da se deca u školama gde su se dogodila masovna ubistva ne vraćaju na nastavu između dve nedelje do četiri godine i pitanje je smisla zašto se deca koja su preživela takvu traumu kao što su je doživeli učenici u OŠ “Vladislav Ribnikar” vraćuju u nju za nepunih nedelju dana, rekla je u “Utisku nedelje” psiholog i psihoanalitičar Marina Banić.
Podsetimo, Ministarstvo prosvete zajednos a stručnim timovima pripremilo je Plan i mere za povratak đaka u OŠ „Vladislav Pribnikar“ nakon što je 3. maja Kosta K. ubio osam učenika i čuvara škole. Prema tom planu, učenici će se na nastavu vratiti po ciklusima, počevši od srede, 10 . maja, dok će za učenike od prvog do četvrtog razreda biće organizovan produženi boravak od ponedeljka 8. maja i svakog narednog dana.
To je izazvalo revolt roditelja koji smatraju da je to prerano, da školu treba renovirati i da zato decu neće slati u sredu u školu. To je na početku emisije saopštio otac jednog učenika prvog razreda koji je bio na sastanku Saveta roditelja te škole.
“Ne može se reći da život ide dalje, on ne ide dalje na isti način, život nas u Srbiji i u Beogradu više nikada neće biti isti”, ukazala je Banić.
Naravno da deca treba da budu sa svojim vršnjacima, dodala je ona, da treba da imaju podršku psihologa, da njihovi nastavnici budu sa njima ali ne u traumatizovanom prostoru.
“Praksa je da se adapriraju prostorije tako da ne podsećaju na traumu, da se promene boje, da bi što manje vraćala decu u situaciju traume. Tu je i učionica gde je počinjen najveći masakr iz koga je učenik počinilac”, dodala je ona.
Banić napominje da postoji nešto što se zove „respekt prema žtvama“, odnosno potreba da se njima da neko mesto sećanja.
“Praksa u svetu je da se te učionice posvete takvoj deci zauvek, da budu mesto razmišljanja o događaju, susreta sa decom koja nisu više živa ali na jedan kreativan način, da deca tu donose crteže ili pisma drugovima kojima nisu stigli nešto da kažu”, navela je ona, dodajući da zato ima puno smisla čuti roditelje dece koja su doživela tu traumu u školi i da treba uzeti ozbiljno njihov stav da je prerano da se učenici vrate.
Treba uzeti ozbiljno njihovu brigu i negodovanje da je prerano da deca krenu u sredu u školu, navela je Banić.
Prema mišljenju Sabine Jahović, psihijatra za decu i mlade, potrebno je vreme da se ova tragedija, zapravo kolektivna i indivudualna tragedija prisutnih, ali i svih nas integriše u nekakav narativ.
“Mislim da je preuranjeno vraćanje dece u školu nakon sedam dana zbog potencijalne retraumatizacije. Mi nemamo iskustva sa ovakvim školskim masakrima i pucanjima, uglavnom smo se ovih dana o tome informisali iz stranih priručnika, uglavnom američkih”, dodala je ona.
I Jahović smatra da je period od dve nedelje minimum za povratak u školu pa do više godina što možda nije moguće kod nas, ali da je to vreme potrebno da se umanji strah, užas i osećanje bespomoćnosti kod dece, da za to vreme budu uz nekog ko će im pružiti sigurnost, utešiti ih ukoliko žele da razgovaraju.
Dr Oliver Vidojević, psihijatar za decu i mlade, je uz dubok osećaj žalosti koji deli sa decom i roditeljima ne samo iz OŠ „Vladislav Ribnikar“, nego i roditelja dece iz sela Dubona kod Mladenovca, ukazao na razna dešavanja kojih ima u serijama iako nema škole, navodeći razne pretnje i neslane šale koje smo čuli ovih dana, a vezane upravo za nemili događaj u školi na Vračaru.
“Sad iako bude škole kako će se nastava odvijati u njoj, jer se vraćamo na mesto prvobitnog zločina. Kako će ta deca živeti svaki dan, njihove porodice, treba da gledaju te slike, ali i svi oni koji su svesni da nisu mogi da zaštite svoju decu, odnosno roditelji, ali nastavnici što je njihov posao”, rekao je on.
Ovo, kako je rekao, živimo po prvi put i moramo se sa tim suočiti, organizovati i upotrebiti sve ono što znamo i umemo za dobrobit te dece.
Prema njegovim rečima, kontinuitet jedne rutine je narušen, treba da se čuju roditelji, ali i nastavnicima treba dati podršku da mogu da svojom decom da nastave svoj posao, ali u uslovima koji ne obnavljaju traumu.
Marina Banić je, tim povodom, iznela jedno dobro italijansko iskustvo, nakon sličnog traumatičnog događaja, u kome su redistribuirali odeljenja u različite škole na istoj opštini, gde su učenici bili sa drugarima koji nisu prošli traumu kao oni, bili su podržani u svom redovnom načinu života i to je trajalo mesecima ali se pokazalo kao dobro rešenje jer su deca bila u nekoj osnovnoj školi sa vršnjacima, sa svojim nastavnicima, a nikako u kontekstu koji je za njih kontekst traume i patnje.
Jahović je naglasila da je za nju strašno što se deca vraćaju u školu u sredu, jer je na taj dan i izveden stravičan masakr .
“Meni je strašno što je to sreda, zašto sreda, ponedeljak je nekakav normalni radni dan za početak. Sreda je strašna i dugo će biti strašna, jer je škola uzimana zdravo za gotovo da je to sigurno mesto, da su deca tamo bezbedna, a onda se desila zastrašujuća situacija”, rekla je Jahović
Upitana šta sa onom decom koja imaju tzv “ krivicu preživelih” i kako njima prići, ona je rekla da je to takođe dugotrajan proces i da možda treba da im kažemo da je to ipak nešto što je retko, da ih u to uverimo, da im damo molo optimizma da to ne može opet da se desi i da ih vratimo nekoj svakodnevnoj rutini.
Komentarišući predloge o uvođenju smrtne kazne i spuštanja krivične odgovornosti dece sa 14 na 12 godina, Banić je rekla da nije za smrtnu kaznu, ali da podržava određeni nivo bezbednosti od počinilaca ovakvih dela i da za to postoje vaspitne institucije u kojima deca provode vreme dok se ne rehabilituju.
I Sabina Jahović je protiv smrtne kazne, ali se zalaže za donošenje zakona koji će se primenjivati i koji neće biti selektivan već će važiti za sve, dok je Oliver Vidojević ponovio da se struka izjasnila protiv snižavanja uzrasta za krivičnu odgovornost, jer možda su deca biološki zrelija ali ne i mentalno u tom uzrastu.
Umesto predloga za „Utisak nedelje“ u emisiji je prikazan kratak dokumentarni film „kako je izgledao život u Srbiji od srede do petka“.
***
BONUS VIDEO: Kako će se nastaviti nastava posle zločina
