Dok je šuma gorela, oni joj menjali namenu: Stručnjaci otkrivaju kako SNS graditelji mogu da unište Deliblatsku peščaru

Nedeljama su vatrogasci iz Srbije, a kasnije i njihove kolege iz drugih evropskih zemalja, zajedno sa brojnim građanima, pokušavali da obuzdaju vatrenu stihiju i spasu Deliblatsku peščaru i njen živi svet.

Za to vreme je vlast koja, kako tvrde stručnjaci, nije na vreme agažovala pomoć iz Evrope i uporno je ponavljala da je situacija pod kontrolom, zapravo pripremala izmene jedinog zakona koji ovo područje može da spasi nazasitih kandži SNS graditelja.

Inače izmena Zakona o planiranju i izgradnji doneta je bez prethodno sprovedene javne rasprave, a šta to znači za Deliblatsku peščaru, pitali smo stručnjake.

“Sluteći da ovakve stvari mogu da se dese, pokrenuli smo inicijativu u kojoj tražimo da se uvede zabrana prenamene šumskog zemljišta stradalog u požaru na najmanje 30 godina, što su uradile pojedine evropske zemlje. Inače, u važećem Zakonu o šumama piše da svaka šuma koja je izgorela u požaru mora da se obnovi. Međutim, ne postoji jasna odredba u kom periodu to zemljište ne sme da se koristi u druge svrhe, odnosno prenameni. To znači da možete da uklonite šumsku površinu koju požar sagori, organizujete pošumljavanje, namestite rasadničare koji donesu suve, bolesne sadnice, ugradite se na tenderu i fingirate pošumljavanje. Sledeće godine kad postane jasno da te sadnice ne rastu, sprovede se gradnja”, objašnjava za Nova.rs Aleksandar Anđelković, docent sa Šumarskog fakulteta u Beogradu.

Iako u postojećem Zakonu piše da mora biti sprovedeno pošumljavanje prethodno spržene šume, novi amandman omgućava prenamenu, pa čak i kad je reč o zaštićenom prirodnom dobru.

Investitorima olakšali posao

“Upravo ono čega smo se plašili se sad desilo u Skupštini. Predložili su amandman kojim se Vladi daje eksplicitno pravo da određene projekte proglasi interesom od javnog značaja i da se na području gde je bio požar - gradi. Na ovaj način olakšali su povlašćenim investitorima da lakše dođu do zemljišta na prostoru koji ih interesuje. U pitanju je prirodno dobro, pa ova oblast potpada pod nadležnost još nekih institucija. Međutim svaka koja se suprotstavi ovoj vlasti prođe kao oni sa Generalštabom. Vlast od Zavoda za zaštitu prirodnih dobara mora da dobije saglasnost, ali mislim da ovom režimu to ne bi bio problem”, naglašava Anđelković.

Vlast je, ističe naš sagovornik, zloupotrebila područje Deliblatske peščare dok su požari još trajali.

Da je amandman detaljno pripreman, smatra i advokat Božo Prelević.

“Prvo se desilo izazivanje požara, pa nepozivanje avijacije iz Vršca u pomoć. Potom su poslali vršačke vatrogasce u Španiju dok Peščara gori. Onda je Branko Ružić izjavio da se nada da to sve nije ‘zbog prenamene zemljišta’. Ubrzo se bez javne rasprave potura amandman na mala vrata, koji omogućava izvršavanje prenamene ako se radi o devastiranom zemljištu. Sve se završava izbacivanjem Ružića iz SPS-a”, objašnjava Prelević za Nova.rs.

U međuvremenu građanima, seljacima, navodi on, nije jasno zašto niko danima ne gasi požar.

"Hronologija zla"

“Tek kad je veći deo područja izgoreo, vlast zove u pomoć Ruse, Čehe, Rumune. Profesori iz Novog Sada koji su pomagali građanima, videli su katastrofu velikih razmera i ukazali na sprženu šuma i mrtvu krupnu divljač, da bi na kraju svega predsednik Vučić izjavio da je ‘izgoreo poljski vece’. To je zapravo definicija zla u nekoliko koraka. Ono u Skupštini nisu narodni poslanici nego predstavnici zla. To što se desilo u Peščari, ali i ono u blizini Kopaonika je veliko zlo. Nažalost, u ovoj zemlji, sada, ne postoji nikakav član zakona koji može da spreči okupatora da uništi državu. U te okupatore spada i deo poslanika i sudova, tačnije Ustavni sud, ali i deo medija. Jedini spas je - smena zla”, naglašava Prelević.

Podsećamo da su juče Transparentnost Srbija i RERI obavestili javnost da je 31. avgusta ove godine Skupština Srbije usvojila izmene Zakona o planiranju i izgradnji, kojima je omogućeno da se gradi na šumskom zemljištu na kome je šuma uništena ili oštećena u požaru. Izmene su usvojene u objedinjenoj proceduri po čak 59 tačaka dnevnog reda i bez prethodno sprovedene javne rasprave.

Između ostalog, kako se navodi, usvojenim izmenama predviđena je i izmena člana 88. postojećeg zakona, kojom se propisuje da šumsko zemljište na kojem je šuma oštećena ili uništena požarom zadržava namenu određenu planskim dokumentom, koju je imalo pre nastanka požara.

Inače, prema zvaničnim podacima, u požarima u Deliblatskoj peščari izgorelo je oko 4.000 hektara.