Stomatologija i korona: Šta kada otvorimo ordinacije?

Piše: Dr Vesna Miletić, vanredni profesor Stomatološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu

Nekoliko drugih stvari je sasvim sigurno. Rizik od novog talasa epidemije postojaće sve do pojave vakcine ili postizanja kolektivnog imuniteta. Još uvek je nepoznato da li će uopšte postojati dugoročni imunitet u slučaju novog virusa. Na vakcinu se čeka 12-18 meseci, a mi smo tek u 4. mesecu pandemije.Posle medicinskih radnika u direktnom kontaktu sa obolelima od COVID-19, najrizičnija grupa su stomatološki radnici. Naročito povećan rizik nastaje usled stvaranja aerosola, onog oblaka najsitnijih čestica, kapi i mikroorganizama iz usta pacijenta raspršenih u vazduhu. Aerosol može kontaminirati sve površine u ordinaciji na koje padne, čak do udaljenosti od 2 m. Zaraza se tako širi kapljičnim i kontaktnim putem. I intervencije bez stvaranja aerosola su visoko-rizične zbog moguće iznenadne izloženosti telesnim tečnostima pacijenta (npr. prskanje salive i krvi tokom intervencije). Kontaminacija površina povećava rizik za druge članove stomatološkog tima, ali i druge pacijente koji će biti primljeni u istoj ordinaciji. Da ne bude zabune, mere kontrole unakrsne infekcije postoje i primenjuju se u stomatološkim ordinacijama i pre COVID-19, ali mere u doba korone zahtevaju korak dalje, odnosno kompletnu dezinfekciju ordinacije uključujući i kvake i sve površine koje pacijent u čekaonici dotakne.

Sada su stomatološke intervencije svedene na minimum i obuhvataju pružanje samo hitne stomatološke pomoći. Ova mera je drastično smanjila interakciju stomatologa i pacijenata što svakako doprinosi usporavanju širenja virusa. Međutim, to stanje nije održivo u narednim mesecima i za očekivati je da sa prolaskom prvog talasa epidemije u Srbiji dođe do povećanja obima stomatoloških usluga.Šta će se desiti kada nekoliko hiljada stomatologa otvori svoje ordinacije i primi više hiljada pacijenata? Kada nekoliko stotina studenata nastavi svoje praktične vežbe? Koliko će biti prenosilaca virusa i kako ih identifikovati? Virus neće magično nestati iz naše populacije ukidanjem vanrednog stanja. Dr Kon kaže da ”ne znamo šta će biti preko leta, da li će ostati, da li će biti na južnoj hemisferi” kao i da ”ne znamo kakav nam je imunitet u populaciji” . To znači da rizik od novog talasa epidemije postoji i da ga ne treba zanemariti, kao što je rizik zanemaren na početku. U Australiji ima preko 6200 potvrđeno zaraženih uprkos toplom vremenu i ozbiljnim restriktivnim merama australijske vlade. Nema nikakve dileme da je bolje biti spreman, čak i ako se rizična situacija ne dogodi.Apelujem na Ministarstvo zdravlja da hitno počne planiranje, sprovođenje i koordinaciju adekvatnih mera za stomatologiju nakon prekida vanrednog stanja, kako stomatološke ordinacije ne bi postale izvori novog talasa epidemije u Srbiji. Uprkos akutnoj situaciji koja sada opterećuje resurse do maksimuma, potrebna nam je saradnja ministarstva sa epidemiolozima i stručnjacima sa Stomatološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu i stomatoloških odseka medicinskih fakulteta u zemlji, uz učešće i podršku Stomatološke komore Srbije.

Od struke se očekuje da pruži najrelevantnija naučna i stručna saznanja iz oblasti epidemiologije i stomatologije. Od države se očekuje pomoć u realizaciji predloženih mera, na prvom mestu sistemsko rešenje za obezbeđivanje adekvatne zaštitne opreme i sredstava za stomatološke ordinacije. Sadašnji nedostatak adekvatne opreme, na prvom mestu specijalnih maski za stomatološki tim, ali i dovoljnih količina jednokratne opreme i dezinficijenasa, mora se prevazići u najskorijem roku. Moguće da nas je epidemija iznenadila na početku, kao uostalom i većinu zemalja u svetu koje se suočavaju sa nedostatkom zaštitne opreme za zdravstvene radnike. Nemamo pravo na ponovnu grešku. Neophodna je priprema za mesece posle prvog talasa epidemije u Srbiji. Stomatologija u doba korone ne sme biti ista kao pre.