Genetičar Miodrag Stojković upozorava na ogroman uticaj koji zagađenje ima na naše zdravlje i velike posledice koje može da ostavi. "Nažalost, najviše se govori o zagađenju kada se oseća, da li miriše ili da li ometa scenu jezera ili livade na kojoj se gomila otpad. I to je naravno rizik po zdravlje, ali postoji i zagađenje koje ne primećujemo, ne osećamo čulima, a ono trajno nalazi put u ljudskom telu i vitalnim organima. Ovo uključuje mikro čestice i nanočestice koje kroz vazduh, lanac ishrane i vodu/piće lako ulaze u ćelije i dovode do poremećaja odbrambenog mehanizma, upale, smanjene funkcije ćelijskih organela i na kraju bolesti i / ili gubitka trudnoće. Problem je u tome što kasnije pokušavamo da lečimo bolesti koje smo sami izazivali, zbog ljudske gramzivosti, a posebno zbog ne-donošenja ili nedostatka zakona koji regulišu i smanjuju opasnost od štetne materije", rekao je Stojković za NIN.
I ranije je poznati srpski naučnik upozoravao da zagađenje vazduha, odnosno ljudske sredine, utiče na sterilitet i to dovodi do povećanog gubitka trudnoće.
„Utiče i na DNK i izaziva promene u radu važnih gena i promene postaju oroz za nenormalni razvoj i pojavu srca, pluća, oka, utiče na metabolizam i neurodegenerativne bolesti. Jedan dobar deo studije povezuje povećano zagađenje sa sve češćom pojavom demencije, Parkinsonove bolesti, kao i autizma kod dece. Naši rezultati pokazuju da zagađenje utiče i na hormonski status i kvalitet seksualnih ćelija, pa nije čudno da su i muški i ženski sterilitet sve češći. Takođe, pokazali smo da zagađenje utiče na kritični period koji zovemo implantacija, odnosno postavljanje ranih embriona u sluzi utrobe, veoma važno u pokušaju da objasnimo zašto i u procesu oplodnje vantelesa (VTO) dobijamo kvalitetne embrione i nedostatke trudnoće ili staje. Zato se vraćamo u Boston. Koristeći specifične matične ćelije napravićemo detaljniju genetičku mapu za definisanje regulatora i mehanizama koji dovode do neželjenih promena i bolesti“, kazao je Stojković u intervjuu za NIN.
Gde je i čime se sada bavi?
„Čekanje skoro devet godina na Centar u Kragujevcu je mnogo izgubljeno vreme, ne mislim samo na moje vreme već i na vreme mnogih mladih koji imaju veliku želju da rade u tom centru. Zato sam i dalje u tom krugu – između Leskovca, Kragujevca i Bostona, u pokušaju da novostečeno znanje prenesem mladima i istovremeno ga pretvorim u praktičnu upotrebu, posebno u borbi protiv određenih bolesti uključujući sterilitet, priča Stojković.
U trenutku kada ga je smenio šef Odeljenja za matične ćelije na doktorskim studijama Medicinskog fakulteta u Kragujevcu, kada je država odbila da ulaže sredstva u Centar za genetiku u Kragujevcu i kada ga je SANU već eliminisala Prvi krug tokom izbora za nove članove, genetičar Miodrag Stojković jedini u našoj zemlji sa naučnim indeksom H60 koji ga je smestio u grupu „jedinstvenih naučnika“. Logično – napustio je zemlju. Manje logično – ipak je ostao privržen njoj, pa radi na relaciji Boston – Kragujevac – Leskovac, a nedavno je doprineo kampanji Ujedinjenog Balkana za čist vazduh, koju Evropski Balkanski fond sprovodi u koordinaciji sa partnerima iz regiona.
“Srbija nastavlja da izvozi mlade ljude i naučnike, lenjo ulaže u one koji ostaju. Primera radi, dok je Harvard osamnaest godina bio prvi na Šangajskoj listi, naš najveći univerzitet je rangiran na 401-500. mestu prošle godine. Ovo ukazuje da se nije oporavio od drastične jeseni 2019. Godine”, kazao je Stojković.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar