0
"Imate usvojenu medijsku strategiju po kojoj država treba sve više da 'izlazi' iz medija, a ovde se javljaju mehanizmi koji u ovakvim prilikama mogu da se zloupotrebe i da se favorizuju mediji za koje je upitno koliko ispunjavaju svoje zakonske i programske obaveze, a da se drugi gurnu na marginu i postepeno ugase", izjavio je stručnjak za medijsko pravo Miloš Stojković.
„Usvajanje zakona bi trebalo da bude jedan od najinkluzivnijih i najtransparentnijih procesa. I nije dovoljno da održite javne konsultacije u roku od 30 dana, i da onda dva dana posle završetka tih konsultacija ubacujete nove odredbe za koje ne znate ni od koga sdu potekle, šta je cilj, ni koje je obrazloženje. Tu može da se uputi zamerka, jer se postavlja pitanje: ‘Čemu javne konsultacije, ako može tako da se menja, mimo bilo kakvih dogovora’“, zapitao je Stojković.
Podsećamo, Vlada Srbije je u izmene medijskih zakona ubacila obavezu operatora da numerišu kanale tako da na prva mesta idu programi javnog servisa i televizije sa nacionalnom frekvencijom – Pink, Hepi, B92 i Prva. Operatori će obavezno morati da imaju ove kanale, a ako ne postignu dogovor o ceni sa navedenim televizijama, nju će odrediti Regulatorno telo za elektronske medije.
„Ono što je dodato u ta dva stava jeste da kada se odrede neki kanali da budu u režimu obaveznog prenosa, najpre se ide na komercijalne dogovore. Ako ti dogovori ne uspeju, onda je REM taj koji arbitrira, i koji donosi konačnu odluku oko toga koja će se naknada plaćati“, objašnjava Stojković za N1.
Prema njegovim rečima, problem je u tome što mi imamo jako loš rejting po pitanju medijskih sloboda, a to pokazuje mnogo relevantnih međunarodnih izveštaja. Svi ti izveštaji, među ostalim problemima, izdvajaju nedovoljnu nezavisnost regulatornog tela (REM).
„To potiče iz različitih uzroka, između ostalog što se REM finansira najviše iz naknada koje mu plaćaju nacionalni emiteri. Ali, nije samo to, ima i mnoguih drugih zamerki. I sada, u situaciji kada je REM nedovoljno nezavisan, kada u brojnim situacijama otvoreno podržava nacionalne emitere, postoji bojazan da će stati na njihovu stranu i da će odrediti ono što nije standard, odnosno – odrediće onoliko koliko zapravo traže“, kaže Stojković.
Dodaje da bi operatori mogli doći u situaciju dodatnog troška koji može da bude veliki problem za njihovo funkcionisanje.
Komentarišući predloženu numeraciju kanala, po kojoj bi kanali sa nacionalnom pokrivenošću morali da budu na prvim mestima, Stojković je naveo da to predstavlja vrstu favorizavonja tih kanala.
„Onaj koji je na nižoj poziciji, za njega postoji uverenje da je gledaniji, odnosno da su navike gledalaca takve, da vi retko dođete do kanala na poziciji 200 ili 300 kada ih vrtite na daljinskom upravljaču. Onda zakonsko određivanje pozicioniranja opet favorizuje te kanale“, istakao je sagovornik N1.
Pojašnjava da je evropska praksa da kanali koji ostvaruju javni interes da se istaknu na taj način (da budu među prvim pozicijama), ali se postavlja pitanje zašto bi komercijalni emiteri i u tom segmentu bili favorizovani, jer ne ostvaruju javni interes nego služe sticanju profita.
Ocenjuje da ovakvi postupci vlast znače „povratak države u medije“, i keže da „postoji potreba da se kontroliše svaki apekt medijske delatnosti“.
„Sve skupa dovodi do velikog problema u kome s enalazimo“, zaključio je Stojković.
***
BONUS VIDEO:
