Žene koje žive u siromaštvu, ruralnim sredinama, Romkinje, žene obolele od HIV-a, u odnosu na žene iz opšte populacije, nemaju jednak pristup programima za očuvanje reproduktivnog zdravlja koji se sprovode u Srbiji, objavio je američki Stejt department u svom godišnjem Izveštaju o ljudskim pravima za 2022. godinu. Naveli su i da je broj adolescentskih trudnoća među romskim devojčicama čak 10 puta veći u odnosu na njihove vršnjakinje iz većinske populacije.
Stejt department je u svom Izveštaju koji svake godine objavljuje o stanju ljudskih prava i sloboda u svetu, istakao da u Srbiji postoji diskriminacija u ostvarivanju prava žena za očuvanje svog reproduktivnog zdravlja.
Navode da u Srbiji postoje strateški dokumenti usklađeni sa međunarodnim standardima kada su u pitanju natalitet i reproduktivno zdravlje, ali da oni nisu imali adekvatnu političku podršku za implementaciju i kako su naveli „nisu bili osetljivi“ na specifične potrebe i prava žena iz marginalizovanih grupa.
U Izveštaju se dodaje da su ovom vrstom diskriminacije najviše pogođene Romkinje, žene koje žive u siromaštvu, ruralnim sredinama, kao i žene sa invaliditetom i obolele od HIV-a.
Stejt department je pozivajući se na podatke UNICEF-a u Srbiji, objavio da je samo 20 odsto žena u romskim naseljima ikada konsultovalo ginekologa u svrhu planiranja porodice i da je stopa indukovanih abortusa u romskim naseljima šest puta veća od nacionalnog proseka.
Zabrinjavajući broj maloletničkih trudnoća među Romkinjama
U Izveštaju se navodi i da veliki broj mladih Romkinja prekida školovanje zbog adolescentske tudnoće.
Prema podacima UNICEF-a iz 2019. godine, prosečna stopa nataliteta među adolescentkinjama je 12 rođenih beba na 1.000 maloletnica širom zemlje, ali je stopa nataliteta kod adolescentkinja u romskim naseljima čak 10 puta veća i iznosi 163 na 1.000 devojčica adolescentskog uzrasta.
Stejt department je objavio da je u trenutku kada je UNICEF obavio istraživanje, među romskim devojčima u Srbiji uzrasta od 15 do 19 godina, 31 odsto već rodilo dete ili su trenutno bile trudne, a tri odsto ispitanica postale su majke pre 15. godine života.
Ističu da je Romkinjama nedostajao jednak pristup informacijama u vezi sa reproduktivnim zdravljem, koje imaju žene u opštoj populaciji.
Stejt department je podsetio da je u Srbiji zakonska minimalna starosna granica za sklapanje braka 18 godina, ali da je od svih sklopljenih brakova u romskoj zajednici, bilo čak 56 odsto brakova među maloletnicima.
„Brakovi dece sklopljeni u romskim zajednicama nisu bili legalni brakovi. Savet romske nacionalne manjine je u martu usvojio Deklaraciju o ukidanju dečjih brakova u Srbiji, koja poziva romske lidere, žene i muškarce da preispitaju praksu i uverenje da su dečji brakovi deo romskog kulturnog nasleđa“, ukazao je Stejt Department.
U svom godišnjem dokumentu, takođe su podsetili na Izveštaj Evropske komisije o Srbiji za 2022. godinu i naglasili potrebu za sprovođenjem strategija za borbu protiv diskriminacije, rodne ravnopravnosti i nasilja nad ženama, uz napomenu da Romkinje, starije žene, siromašne žene, žene sa invaliditetom, izbeglice i interno raseljene žene, nastavljaju da doživljavaju ukrštanje različitih oblika diskriminacije.
BINUS VIDEO: Nikola Kovačević – pravnik i stručnjak za ljudska prava
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar