Stefanović: Više od 8.500 migranata pokušalo ilegalni ulazak

Stefanović je, nakon ministarske video-konferencije o iregularnim migracijama na istočno-mediteranskoj ruti, koju je organizovala Republika Austrija, rekao da je važno da zemlje Zapadnog Balkana dobijaju više povratnih informacija od država članica EU."Znam da su neki sistemi komunikacije odvojeni isključivo za članice EU, ali u borbi protiv iregularnih migracija razmena informacija mora da bude intenzivnija i bolja. Srbija ostaje posvećen partner u borbi protiv iregularnih migracija", rekao je Stefanović na konferenciji za medije u Beču, na koju se uključio putem video-linka.Stefanović je rekao da Srbija "želi da bude konstruktivan partner, ali ne može da bude zemlja koja će faktički postati zemlja čekanja na obradu zahteva za azil, niti zemlja povratka migranata koji su koristili rutu preko Zapadnog Balkana".Prema njegovim rečima, odgovor na povećan broj iregularnih migracija može da bude snažnije delovanje Fronteksa, kao jedan od ključnih prioriteta u zaštiti spoljnih granica Evropske unije, kao i da je važno da, uz pomoć država EU, Srbija ojača kapacitete granične policije."Najznačajnija je oprema za video nadzor, termovizijske kamere, dronovi i plovila kojima bi mogli efikasnije da kontrolišemo našu granicu. Mi svakako odvajamo više sredstava za graničnu policiju i u smislu upošljavanja novih graničnih policajaca i u njihovu obuku, ali nam je potrebna dodatna pomoć", rekao je Stefanović.

Stefanović je rekao da Srbija, zbog svog položaja, trpi jedan od najvećih pritisaka iregularnih migracija, a da najveći broj migranata dolazi iz pravca Severne Makedonije i Bugarske, a da su oni po poreklu u najvećoj meri državljani Avganistana, Sirije, Pakistana i Bangladeša, koji u najvećoj meri nisu zainteresovani za traženje azila u Srbiji."Od početka godine, 1.277 lica je izrazilo nameru da zatraži azil, dok je samo 50 njih suštinski podnelo zahtev i oni se nalaze u našim azilnim centrima. Oni ne žele da ostanu u Srbiji, već to koriste samo kao administrativni mehanizam da bi nastavili svoj put ka Zapadnoj Evropi", rekao je Stefanović.Govoreći o krijumčarenju migranata, Stefanović je rekao da je u prvoj polovini ove godine podneto 90 krivičnih prijava protiv 104 osobe zbog sumnje da su izvršile ovo krivično delo i takođe pet krivičnih prijava protiv organizovanih kriminalnih grupa sa 25 pripadnika, dok je u prethodne dve godine taj broj bio značajno manji.Komesar za proširenje EU Oliver Varhelji je rekao da se moraju razmotriti mogućnosti vraćanja migranata, koji su se nelegalno doselili u EU, u zemlje porekla."Imamo svi zajedničku odgovornost i moramo dati zajednički doprinos. Izazovi su i dalje pred nama i moramo povećati naše napore. Ne smemo misliti da zbog smanjenja migracija, usled koronavirusa, više ne postoje migracione opasnosti. Moramo biti spremni i moramo povećati naše kapacitete", rekao je Varhelji.Varhelji je rekao da EU "ne može natovariti partnerima sa Zapadnog Balkana ono što ni oni sami ne žele preuzeti".