Stav jedne nastavnice: Radujem se povratku u učionicu

Podeli:
Vesna Vojvodić Foto: N1

Nastava se nakon duže pauze i isključivog odvijanja preko onlajn platformi vratila u učionice. Ima onih koji su zabrinuti zbog potencijalnih epidemioloških problema, neki se sekiraju zbog vanrednih okolnosti u kojima se nastava isuviše dugo odvija. Ipak, ima i onih koji se, poput nastavnice srpskog jezika Vesne Vojvodić, raduju povratku pred školsku tablu i smatraju da je neposredna nastava vaspitno i obrozovno bolje i po đake korisnije rešenje.

„Model koji je očigledno, kakav god da je, bolji i u vaspitnom i u obrazovnom smislu u odnosu na isključivo onlajn rad. Neizvesnost tokom ove i prošle školske godine uticala je na gubitak motivacije i okolnosti u kojima mnogi nisu odnegovali radne navike“, smatra naša sagovornica, nastavnica srpskog jezika u Geološkoj i hidrometeorološkoj školi „Milutin Milanković“.

Profesorka Vojvodić predaje i maturantima, pa se zbog toga posebno raduje povratku u učionicu.

„Škola nema samo obrazovnu funkciju. Takozvane rupe u znanju se mogu mnogo lakše tokom života nadomestiti. Ako moji učenici sada ne pročitaju u celini „Zločin i kaznu“ ili „Anu Karenjinu“, to ne znači do da se nikada u životu tome neće vratiti. Ipak, oni se tome mogu vratiti samo ako ao nastavnici imamo priliku i pristup da sa njima ljudski popričamo. Mnogo je bitno da kad videte te mlade ljude sa njima poričate i pitate ih – kako ste? I oni čekaju da se vide, ovo preko platformi i aplikacija nije baš realan život“, ističe Vojvodić koja je predstavica Sindikata prosvetnih radnika „Nezavisnost“.

Ukazuje i na to da u onlajn nastavi nisu sva deca imala jednake mogućnostim – neku su imali i tehničkih prepreka da postignu sve zahteve i prate sve što je trebalo pratiti.

„Učenica mi se požalila da njena sestra, koja je u šestom razredu, i ona dele jedan računar i da se plaši da ne dobije slabiju ocenu zato što ponekad nije prisustvovala na onlajn nastavi. To je dete iz Beograda, šta da pričamo o deci koja žive u ruralnim sredinama“, primećuje Vojvodić.

Naša sagovornica, ipak, ističe da treba voditi računa i o epidemiološkim okolnostima. Ukoliko se u školama vodi računa o poštovanjuu mera, to bi trebalo da bude slučaj i u drugim segmentima đačkih života.

„Nije problem da mi upozoravamo đake i da oni sede na distanci većoj nego pojedini članovi Kriznog štaba, ukoliko u drugim segmentima života budu izloženi riziku zaražavanja. Drugi elemnti društbenog života nas ne podržavaju.

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Komentari

Vaš komentar