0
Znamenita zdanja u Beogradu ne uspevaju uvek da odolevaju zubu vremena. Ruše se delovi krovova, fasada. Zbog toga je bilo povređenih u Starom Merkatoru, a traka koja upozorava na opasnost postavljena je u Bezistanu.
Za pola veka Stari Merkator je prešao put od prvog socijalističkog šoping mola, simbola napretka i obeležja Novog Beograda do ruine koju Beograđani izbegavaju, a pre nekoliko dana i bukvalno je deo plafona pao građanima na glavu.
Hipermarket, hotel, bioskop, restoran, mnogobrojne dobro snabdevene prodavnice, hleb koji se avionom dovozio iz Slovenije, filmske i pozorišne premijere, koncerti poznatih muzičara, davna su prošlost.
Stari Merkator je trenutno najuočljiviji primer propasti nekih simbola prestonice.
Čumićevo sokače i Staklenac na Trgu republike su jedno vreme bili mesta za elitnu kupovinu. Svojevremeno nam je jedan od vasnika lokala u Staklencu rekao da je mesečno izdavao svoj lokal za 100 maraka po metru kvadratnom i da je za tri godine uspeo da vrati uloženi novac.
Poznavaoci prilika u ovoj oblasti smatraju da za sadašnje stanje nisu odgovorni samo tržišni uslovi.
Nenad Đorđević iz Klastera nekretnina kaže da ljudi smatraju da bi država trebalo da održava eksterijer i zajedničke prostorije – onoga čega smo svi privatni vlasnici ili suvlasnici.
„Svi ti tržni centri traže ulaganja, traže studiju upravljanja njima, traže upravnika koji će time aktivno da se bavi, a vlasnici nisu spremni na sve to i onda dolazimo u situaciju kao i u raznim drugim situacijama u našoj zemlji da država mora da preduzme neke korake da bi se tak problem rešio. Ili da dodatno oporezuje one koji loše održavaju te objekte ili da se na neki način uključi i nekim subvencijama i stimulisanjem pomogne da se ti objekti srede i da se upravljanje njima uredi na neki drugi način“, kaže Đorđević.
I dok su Staklenac i Čumićevo sokače građeni kao privremeni objekti, čija budućnost je neizvesna, Bezistan, koji je dugo okupljao veliki broj Beograđana, ne samo zbog bioskopa Kozara, i pored toga što je pod zaštitom države, trenutno je u takvom stanju da se trakama upozoravaju prolaznici da nije bezbedan.
„Ideja je bila da se formira jedan specifičan trg, ne samo pasaž koji bi povezivo određene delove, segmente grada, centra grada, već jedna vrsta poluzatvorenog trga koji će biti oplemenjen fontanom sa skulpturom, zelenom površinom – jedna vrsta trga koji bi mogao da primi i određene zabavne ili kulturno-zabavne sadržaje, tako je bilo dugi niz godina“, kaže Ivana Vesković iz Zavoda za zaštitu spomenika kulture za RTS.
Grad već dugo najavljuje da će Bezistanu biti vraćen stari sjaj. I ne samo Bezistanu već i prostoru koji ga povezje sa okolnim ulicama. Kada će to da se desi, za sada je neizvesno. Praksa pokazuje da se nešto menja tek kada vlasništvo preuzme neki ozbiljniji investitor.
Beograđanka je konačno rekonstruisana, počela je obnova Centra „Sava“, dok se dalje čekaju ulaganja u obnovu hotela Jugoslavija.
Vlasnicima malih radnji i lokala, ukoliko žele da opstanu, preostaje da se udružuju i zajednički ulažu.
Bonus video – Kadrovi pijace „Stari Merkator“ posle urušavanja plafona
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Facebook
Twitter
Instagram
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
