Stanojević: U Srbiji je prošle godine ubijeno 28 žena, poziva sve da prijave nasilje

Mnogo žena u Srbiji trpi nasilje. U odnosu na prethodne godine više ih prijavljuje, ali mnoge i dalje ćute – nadaju se biće bolje, nešto će se promeniti, često se i stide i smatraju sebe „građanima drugog reda“ upravo zato što trpe nasilje. Previše ih, nažalost, plati životom.

„Među ovih 28 imamo dve devojčice. I jedna ubijena žena je mnogo. Ko je taj koji ima prava da liši tebe života ili bilo koga“, upitala je Vesna Stanojević.

Sigurna kuća može da primi 30 žena, ali ih je trenutno više i to sa decom. Ostaju i duže od šest meseci.

„To su situacije kada vi ne možete ženi koja je još uvek ugrožena i kada joj nasilnik preti. Ne preti joj direktno, nego preko nekih poznatih lica i govori ‘samo čekam da izađeš iz kuće’, niko nema pravo da toj ženi kaže da je njeno vreme isteklo“, rekla je Vesna Stanojević.

Sigurnu kuću napuštaju tek kada steknu samopouzdanje i osete da su bezbedne. Nažalost, neke se ponovo vrate nasilniku.

„Prošle godine se devet posto žena vratilo nasilniku. Ove godine mislim da će, nažalost, biti više žena koje su se vratile nasilniku. Imali smo neke vrlo ozbiljno ugrožene žene koje su stvarno bile prave žrtve nasilja, modre i potpuno izobličene, ali nažalost on počinje da obećava da neće više nikad i posle nekoliko meseci ona izjavi da mu se vraća, jer mu veruje“, navela je Stanojevićeva.

Jedan od razloga povratka je što nemaju gde, a nemaju ni prihode.

„Ono što je meni problem je što sve ove godine nismo imali slučaj da žene iz Sigurne kuće dobiju socijalne stanove koji se inače daju kategorijama ugroženog stanovništva, žene koje su žrtve nasilja u Srbiji nisu na prvoj ili drugoj listi, i da je diskriminacija očigledna“, rekla je Vesna Stanojević.

Napominje da se posle emitovanja emisija o životu žena žrtava nasilja, javljaju preduzeća i nude im posao. Nekoliko žena iz Sigurne kuće prihvatilo je i ponudu fakulteta da besplatno studiraju i ostvare san o završetku školovanja.

BONUS VIDEO:Da li sistem žmuri na porodično nasilje? – Slavica Radovanović