0
Ukrajinka Larisa Ljubenko Zilkić odavno živi u Novom Pazaru, a ni sanjala nije da će u njenoj domovini biti rata.
Ona je novopazarskom radiju Sto plus rekla da je svesna da će porušeni objekti ponovo biti izgrađeni, ali da su ljudski životi nenadoknadivi.
Verovatno zato što nije mogla tako nešto ni da zamisli, veruje da svet neće dozvoliti dalja stradanja nevinih ljudi.
„Već dva dana nemam kontakt sa najbližom rodbinom iz Kijeva i brinem… Znam kakve su ukrajinske zime i stalno su mi u mislima svi ti ljudi sa malom decom po hladnim podrumima“, kaže Larisa u razgovoru za taj radio.
Dane provodi prateći medije i pretražujući na mapi mesta koja se pominju u ratnim izveštajima, strahujući da to nije blizu njenih rođaka.
„Neshvatljivo je da se sve ovo dešava u 21. veku, kada postoji mnogo načina za rešavanje problema, nesuglasica i mimolaženja“, smatra ona.
Larisa Ljubenko Zilkić rođena je i odrasla u Jalti na Krimu, njena najbliža rodbina živela je u Kijevu, odakle su izbegli u neko selo i više nemaju kontakta. Drugi deo rodbine i dalje je na Krimu, deo Ukrajine koji je od 2014. godine pod kontrolom Rusije.
„Oni nemaju pojma šta se dešava na samo nekoliko sati od njih, jer prate samo ruske medije. Ubeđuju me da ono što mi gledamo nije tačno, da civilno stanovništvo niko ne napada. Danas se nisam čula ni sa njima“, kaže ona.
Ističe da ni sama ne razume šta se dešava u njenoj zemlji i kako je došlo do toga da zarate bratski narodi, Ukrajinci i Rusi.
„Škole su nam bile na ruskom jeziku, ali smo učili i jezike drugih naroda u zemlji. Lako se međusobno sporazumevamo, nije mi jasna sada ova mržnja, odakle sve ovo. Ukrajina je nezavisna država i treba sama da odlučuje o svom uređenju, a narod je sam birao vlast i neka je i menja, a ne drugi“, smatra Larisa.
Sa nevericom gleda slike i snimke porušenih ukrajinskih gradova.
„Grad Marijupolj je samo na sat vremena od mog Krima i još uvek sam u šoku od svakodnevnih vesti koje stižu iz tog grada. Strašno je pomisliti da neko sravni grad od preko 400.000 stanovnika, a kamoli gledati sve to. I tamo imam rodbine, ali se sa njima nisam nijednom čula, ne znam uopšte gde su“, dodaje ona.
Larisa je udajom postala Novopazarka pre pune četiri decenije, a u Ukrajini je, kaže, poslednji put bila pre devet godina. Tamo je završila fakultet informatike, a u Novom Pazaru nije nikada radila posao u svojoj struci.
„Posle smrti roditelja opala je i želja da idem u Ukrajinu, a i brojna previranja poslednjih godina su dodatno uticala na to. Sve moje, a imam već i unuke, sada je ovde. Zavolela sam ovaj grad i zadovoljna sam svojim životom“, rekla je Larisa Ljubenko Zilkić, uz i dalje osetan akcenat.
BONUS VIDEO Prevrnuo se autobus sa ukrajinskim izbeglicama
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
