3
U Srbiji ima oko 100.000 pacijenata sa najrazličitijim autoimunim bolestima, a među najčešćima je reumatoidni artritis. Jedna od pacijentkinja koja živi sa ovom bolešču je Bojana Kusovac. Ona je, zajedno sa hiljadama ostalih koji imaju istu dijagnozu, proteklih meseci tražila odgovor na pitanje da li treba da se vakciniše? Kaže da su lekari uglavnom savetovali vakcinaciju, ali da nije bilo lako dobiti odgovor na konkretno pitanje koja bi vakcina bila najprikladnija, kao i na to da li će se, s obzirom na već ugrožen imuni sistem, "vakcina primiti" i omogućiti razvoj antitela.
„Svi su bili za to da se primi vakcina, ali bilo je malo dilema oko toga koju vakcinu primiti i koliko da se čeka. Ja sam čekala, čekala, pa presekla. Lekari su izbegavali da precizno kažu koju vakcinu da primim, najčešći odgovor je bio bilo koju. Meni je na kraju rekao reumoatolog – rusku, jer je ona standardna. Opet je jednoj mojoj poznanici sa istom dijagnozom lekar na kontroli pomenuo rusku vakcinu, pa sam se i ja na kraju za nju opredelila“, kaže nam Bojana.
Nakon primljene vakcine reagovala je povišenom temperaturom, pa pretpostavlja da je to znak da se vakcina „primila“ i da ima imunog odgovora.
„Nema podataka o tome da je među nama sa autoimunim bolestima ima više žrtava korone. Pre korone uvek je postojala preporuka da se vakcinišemo protiv gripa, jer slabiji nam je organizam i nema sa čime da se bori imuni sistem. Kada je reč o koroni, najveća dilema je da li će vakcina imati za šta da se ‘uhvati’, da li će da proradi. Mi sve vreme tokom lečenja pijemo lekove koji nam ubijaju imuni sistem – citostatike, pronizone. Nijedan proizvođač vakcine još nije napravio neku konkretnu studiju koja bi se ticala nas“, objašnjava nam Bojana.
Naša sagovornica napominje da su doktori iz Instituta za reumatologiju bili raspoređeni u kovid sistemu, pa od početka pandemije nije bilo lako doći do lekara i otići na kontrolu.
„Ja sam jedna od retkih, imala sma sreću da su me sada u martu pozovu na moje redovne kontrole. Ne znaš ni koga da pitaš za bilo šta. Moja sestra koja boluje od lupusa, ona nije imala tu sreću da se dokopa svog lekara. Kako joj zakažu, tako joj i otkažu, jave joj da je lekar u kovid sistemu. Ona i dalje ne zna stav svog doktora i nije se vakcinisala“, priča nam Bojana.
Naša sagovornica je nedavno primila prvu dozu vakcine, nada se da će nakon kompletne vakcinacije moći da živi malo opuštenije. U međuvremenu, nastavlja da poštuje sve epidemiološke mere – da nosi masku i održava fizičku distancu.
Mirjana Lapčević je specijalista opšte medicine i predsednica Udruženja obolelih od reumatskih bolesti Srbije. Naša sagovornica nema dilemu kada je vakcinacija u pitanju i poručuje da svi kojima zdravstveno stanje dozvoljava treba da se vakcinišu.
„Svi koji mogu treba da se vakcinišu. Kontraindikacije zbog kojih bi, ipak, trebalo sačekati sa vakcinacijom su: povišena temperatura, infekcija ili pogoršanje osnovne hronične autoimune bolesti. Osnovna bolest trebalo bi da bude u remisiji, ili u niskoj aktivnosti. Ako je bolest pod kontrolom, svako može da primi vakcinu. Ipak, sve treba raditi u konsultaciji sa lekarom“, napominje doktorka Lapčević.
Kada je u pitanju mogućnost da organizam nekoga sa autoimunom bolešću ne razvije antitela nakon vakcinacije, ona napominje da postoji izvesna sumnja, koja nije dokazana.
Na sajtu Udruženja obolelih od reumatskih bolesti izdvojena su i neka od najčešćih pitanja koja pacijenti postavljaju u vezi sa pandemijom i vakcinacijom.
Mogu li da se vakcinišem ako uzimam antireumatske ili imunosupresivne lekove?
-Da, možete. Jedini izuzetak mogao bi da bude Rituximab; u slučaju da uzimate ovaj lek, potrebno je da se posavetujte se sa svojim reumatologom. Vakcine ne predstavljaju opasnost po terapiju.
Da li sam pod većim rizikom od dobijanja virusa COVID-19?
– Ne, ne postoje pokazatelji da je rizik od dobijanja ove bolesti veći kod pacijenata sa reumatskim bolestima.
Da li sam pod većim rizikom od razvijanja težeg oblika bolesti?
– Ne zbog postojanja vaše konkretne bolesti; ali ukoliko – što važi za svakoga – postoji veće oštećenje organa (poput bubrežne insuficijencije ili teškog oštećenja pluća), rizik može biti veći.
Da li moja terapija povećava rizik od dobijanja težeg oblika bolesti?
– Većina lekova koji se koriste kao terapija za reumatska i muskuloskeletna oboljenja nisu povezani sa težim oblikom bolesti. Do sada, jedini tretmani koji su povezani sa težim ishodom bolesti COVID-19 podrazumevaju unos više od 10 mg glukokortikoida dnevno ili upotrebu leka Rituximab.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
