Jednoj hraniteljki iz Bačke Topole, Eriki Ozorak, Centar za socijalni rad oduzeo je četvorogodišnje dete o kome se starala. Iako je želela da zadrži devojčicu, nije mogla da je usvoji jer je razlika u godinama između njih veća od 45 godina. Građani Bačke Topole protestovali su ispred Centra za socijalni rad, a slučaj je ponovo skrenuo pažnju na usvajanje dece i položaj hraniteljskih porodica. Stručnjak za socijalno pravo Dragan Vulević kaže za TV Nova S da je u svojoj dugogošnjoj karijeri imao tek četiri slučajeva da su hranitelji usvojili dete koje je boravilo kod njih, ističući da su slučajevi bili specifični. Kako priča, jedna od glavnih obaveza hranitelja je da obezbedi da u slučaju potrebe odvajanja od te hraniteljske porodice, ono podrži dete u odvajanju - jer je organ starateljstva odlučio da je to u interesu deteta. Vulević ističe da on "veruje u stručnjake".
Vulević je za „Probudi se“ na TV Nova S objasnio da ne mora da znači da je svako dete koje je u hraniteljskoj porodici ujedno kandidat za usvajanje. Kako kaže, kandidati za usvajanje jesu deca kojima je utvrđena opšta podobnost – dete bez roditeljskog staranja i bez porodičnog staranja, što znači da niko iz porodičnog bližeg i daljeg okruženja ne može preuzeti staranje o njemu.
Takođe, vrši se procena Centra za socijalni rad, kroz plan stalnosti, koji se sačinjava kad se dete smešta u instituciju ili hraniteljsku porodicu, kada se odlučuje šta se planira za dalje. Dakle, ako je Centar utvrdio da postoje prethodni elementi da se može ići na usvajanje – onda se definitivno raščišćava porodično-pravni status deteta, te se mora nesporno utvrditi da je u pitanju dete bez porodičnog i roditeljskog staranja i da kao takvo može da ide na postupak celoživotnog aranžmana na to dete.
Kako je ispričao Vulević, u dugogodišnjoj praksi imao je samo četiri slučaja da su hranitelji usvojili dete. Bili su to, kako navodi, slučajevi u kojima je dete starijeg kalendarskog uzrasta – saživelo se sa hraniteljskom porodicom i procena je da bi bila šteta da se odnos raskida, kao i dve situacije kada se radilo o dvoje dece sa posebnim potrebama i četvrti slučaj bilo je dete romske nacionalnosti koje je takođe starijeg kalendarskog utrasta.
On ističe da je retkost da hranitelji usvajaju dete jer je hraniteljstvo privremeno – dok se ne iznađu rešenja, koja mogu biti povratak kod roditelja ili povratak u širu porodicu ili usvojenje.
„Jedna od glavnih obaveza hranitelja jeste da obezbedi da u slučaju potrebe odvajanja od te hraniteljske porodice – ono podrži dete u odvajanju jer je organ starateljstva, a ja verujem u stručnjake, odlučio da je to u interesu deteta“, zaključuje Vulević.