"Rat u Ukrajini traje osam godina i mnogi ne vode računa o tome. Ali, od 2014. godine traje rat u Ukrajini. Mediji to ne prenose jer ti konfilkti nisu toliko veliki, ima unutrašnjih pitanja kojima se bave. Međutim, tamo rat traje osam godina", kaže Miloš Jelić, novosadski muzičar koji se nakon 22 godine života u Kijevu vratio u Novi Sad, bežeći od rata i bombi.
Jelić je klavijaturista najpopularnijeg ukrajinskog benda Okean Elzy, a u Ukrajini je ostao po završetku ukrajinske Muzičke akademije.
„Probudili smo se, to je bio četvrtak, više se ne sećam datuma, da vam kažem iskreno – izgubio sam račun u vremenu. Četvrtak, prvi dan, u 5:30 su nas probudile eksplozije. Otišli smo iz Kijeva u petak, krenuli smo prema Moldaviji, pa iz Moldavije u Rumuniju i dalje u Srbiju. Svugde usput su ljudi bili neverovatno prijatni, izlazili su u susret. U Kišinjevu nas je porodica primila u kuću, nahranili su nas, prespavali smo, objasnili su nam kako da idemo dalje“, priča Jelić, napominjući da su graničari imali razumevanja i pustili da preko granice prevezu i svoje kućne ljubimce, psa i mačku, iako nisu imali potrebne papire za putovanje kroz EU.
„Ja sam iz Kijeva, Kijev je gađan bombama, u njega su pokušali da uđu ruski vojnici. Kijev se drži, Ukrajina se generalno drži. Raspoloženje naroda je neverovatno jedinstvo i spremnost da istraju do kraja. Ja sam muzičar. Mnoge moje kolege muzičari su uzeli oružje i brane svoju kuću i svoju zemlju. Drugi pomažu tako što skupljaju humanitarnu pomoć. Naš pevač ide po vojnim bolnicama i pomaže ranjenima. Bavimo se kulturnom diplomatijom, dobijamo podršku sa Zapada, i to će se još više razvijati. Javnost će uskoro saznati, organizuju se dosta krupne kulturne akcije. Građani Ukrajine su, sve u svemu, potpuno jedinstveni i potpuno spremni da odbrane svoje porodice, svoje kuće, svoju državu. To uliva ogromnu dozu optimizma“, priča Jelić, ističući da su Ukrajinci većinom i očekivali pogoršanje situacije.
„Veći deo javnosti u Ukrajini je pre početka ruske invazije očekivao pogoršanje situacije u regionima tih takozvanih Luganjske i Donjecke narodne republike, u stvari Luganjske i Donjecke oblasti Ukrajine. Kad je Vladimir Putin priznao te oblasti kao države i kad je čak još priznao i teritorije koje nisu pod njihovom kontrolom, bilo je jasno da su u pitanju teritorijalne pretenzije. Bilo je jasno da će neka vrsta konflikta biti, ali je većina ljudi očekivala da će konflikt biti isključivo na toj teritoriji, kaže Jelić za Nova.rs.
Kako kaže, želja mu je da javnost Srbije i Balkana shvati da se u Ukrajini ne vodi samo „politički, već i civilizacijski rat“.
„Stvar je u sistemu vrednosti. Mi na Balkanu, sa našim vlastima koje su takve kakve su – kome se sviđaju, kome se ne sviđaju – koje nisu najliberalnije i najdemokratskije, ali svejedno imamo ogromnu količinu slobode i prava i uzimamo ih zdravo za gotovo, a koja ne postoje u Rusiji. Ja imam prijatelje u Rusiji, moja žena je građanka Rusije, njena porodica živi tamo. Tamo je za kritiku vlasti sad uvedeno 20 godina zatvora. A ovde može svako da kaže kritiku vlasti, bez obzira da li to ima ili nema efekta, ali u svakom slučaju nema za to krivičnog gonjenja. A tamo nema ni takve slobode. To ljudi kod nas ne shvataju i ne razumeju”, objašnjava naš sagovornik, dodajući da Ukrajina ne želi da promeni svoju civilizacijsku paradigmu.
„Ukrajinci žele da se integrišu dalje u zapadne vrednosti i da se razvijaju u tom smeru. Ne žele da se vraćaju pod tiraniju i odsustvo ljudskih prava. Čovečanstvo minimum 200 godina radi na tome da se ne vrati u tiraniju, da se poštuju ljudska prava, ljudsko dostojanstvo, lično dostojanstvo drugih. To su vrednosti koje čine civilizacijski napredak. A oni koji potiskuju takve vrednosti se zapravo zalažu za civilizacijski regres. Građani Ukrajine ne žele da se vraćaju unazad“, navodi Jelić.
On takođe upozorava na ogromnu cenzuru medija u Rusiji.
„U Rusiji postoji veliki broj ljudi koji žele slobodu i razvoj. Za ovih nedelju dana su zatvoreni svi nezavisni mediji. Najveći nezavisni medij, televizija i radio ’Dožd’, zatvoren je. ’Nova gazeta’ je zatvorena, a za one koji ne znaju njihov glavni urednik Dmitrij Muratov je dobio Nobelovu nagradu za mir. Postoji i pismo velikog broja intelektualaca koji su ga potpisali i izjasnili se protiv rata, iako je to sada krivično delo.
„To je akt heroizma, jer oni su rizikovali time mnogo. I to ovde ljudi treba da shvate: ovde čovek potpiše peticiju pa potpiše peticiju, a tamo čovek potpiše peticiju i za to može da ide u zatvor. Samo zato što iskazuje svoje mišljenje i svoj stav protiv rata i agresije. U Rusiji su vlasti počele da rehabilituju Staljina. To u civilizacijskom smislu ne može da bude normalno. Staljin je jedna od najvećih zveri koje su živele u istoriji čovečanstva. I bilo koji pokušaj da se opravdaju njegovi postupci… To ne sme da se prihvati kao bilo šta što je normalno“, poručuje Miloš Jelić.
Bonus video: Skup podrške Ukrajini u centru Beograda
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar