Šta nakon saznanja da imate kancer: I psihička podrška važna

Kada nakon lekarskog konzilijuma dobijete dijagnozu maligni karcinom, dijagnozu koja liči na strašni sud, zajedno sa svim tim papirima i nalazima, dobijate i obaveštenje o tome da vam je na raspolaganju i savetovalište za lakšu psiho-fizičku borbu sa tim neprijateljem. Ova usluga dostupna je pacijentima, ali i njihovim porodicama."Suočavanje sa malignim oboljenjem nije lako ni za pacijenta, ni za porodicu. Nakon tog inicijalnog šoka, neverice i pitanja, da li je moguće da sam se razboleo, slede različita, često neprijatna osećanja, kao što su strah, anksioznost, uznemirenost, osećaj bespomoćnosti i gubitka kontrole", objašnjava nam naša sagovornica psihološkinja na Institutu za onkologiju i radiologiju Marija Andrijić.U njenoj ustanovi već 20 godina postoji  multidisciplinaran tim koji se bavi psiho-socijalnom podrškom i rehabilitacijom, a to je preko potrebno svima koji se suočavaju sa kancerom."Naši pacijenti imaju tu mogućnost da nakon dobijanja konzilijarne odluke, dođu i potraže razgovor sa psihologom, socijalnim radnikom, fizioterapeutom ili defektologom. Mi se trudimo da dobiju prave infrmacije i da im pružimo podršku da kroz proces lečenja prođu što je moguće lakše", opisuje nam svoju misiju.

Kao da sam malignitet nije dovoljan, stigla je i korona kao dodatno opterećenje za onkološke pacijente. Tu je i strah da ukoliko se zaraze koronom to može da odloži njihovo lečenje i terapiju protiv kancera, a vreme je u toj borbi ključan faktor."Za pacijente koji su u procesu aktivnog lečenja najbitniji je psihološki mir, a taj mir se postiže ako se lečenje odvija neometano", kaže psihološkinja.Stres je jedan od faktora rizika za mnoge bolesti, upozorava naša sagovornica."Stres utiče na kvalitet života, a ima i posledice po naš imunološki sistem. To je upravo jedan od razloga zbog kojeg bi naši pacijenti trebalo da se jave i potraže psihološku podršku", savetuje Andrijić.Posledice stresa i kriznih situacija mogu doći do izražaja i tek posle nekog vremena, retroaktivno.

"Često su te posledice stresa praćene nekim somatskim tegobama, glavoboljom, stomačnim problemima ili poremećajem u spavanju... Ljudi se često obraćaju raznim lekarima dok ne stignu do psihologa i dok ne prepoznaju tu vrstu problema koja može biti izazvana stresom ii anksioznošću. Zato mi i postojimo da se ljudi lakše izbore sa takvim tegobama", apeluje naša sagovornica.Ona primećuje da je u Srbiji uvreženo mišljenje da se sa problemima i tegobama treba boriti sam, pa se odlazak kod psihologa vidi kao vrsta slabosti. Ova psihološkinja poručuje da je to zabluda."Mi smo tu da usmerimo i da možda pokažemo pravi put kako neka osoba sama sebi može da pomogne", objašnjava nam posao i ulogu psihologa.Iskrena je i ne daje lažnu nadu, pa poručuje da kada su pacijenti sa kancerom u pitanju ne postoje instant rešenja i da je reč o dugoj i napornoj borbi."Što se tiče pacijenata sa malignim bolestima, to je dugotrajan proces koji zahteva puno napora i psihičkog i fizičkog. Tu nema magičnog recepta koji mi možemo da damo, a tu smo svakako da podržimo pacijenta kroz ceo proces lečenja", poručuje naša sagovornica.Bonus video:https://youtu.be/59YP0iuj-T0Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram