0
Poslednjih dana svedoci smo čestih protesta prosvetnih radnika, a nova protestna okupljanja i štrajkovi već su najavljeni. Poboljšanje materijalnog položaja, smanjivanja broja dece po odeljenjima, isplata dugovanja države, pa sve do same promene odnosa države prema obrazovanju, zahtevi su prosvetara koji strahuju za budućnost srpskog obrazovnog sistema.
Kada god je neki štrajk prosvetara, prva asocijacija kod vežine građana jeste da se protestuje verovatno zbog malih plata. Međutim, iako većina zahteva jesu finansijske prirode, prosvetari na protestnim skupovima često upozoravaju na sam loš odnos države prema obrazovanju.
Prosvetari upozoravaju na država na prosvetu gleda kao na „skupu delatnost“ ili trošak, a nemaran odnos prema obrazovanju šalje loše poruku i samim đacima, ali i urušava prihvatljiv sistem vrednosti.
Prosveta se nakako najupornije suprostavlja neoliberalnom životu koji nam je nametnut, stav je predsednice Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije (USPRS) Jasne Janković.
„Koncept prosvete kao skupe delatnosti koja zauzima ili odnosi mnogo novca iz budžeta građana jeste nešto što nas je dovelo u ovakvu situaciju gde su gotovo svakodnevni protesti, što zaposlenih u osnovnim i srednjim školama, što onih koji rade u predškolskom obrazovanju. Pretpostavljam da će se podići i naučni radnici i visoko obrazovanje“, izjavila je Janković za Nova.rs.
Za takvu situaciju ima mnogo razloga, a kao jedan od osnovnih Janković izdvaja upravo tu „bolesnu štedljivost države“, za koju ističe da je kratkovida.
„Trenutna, ali i prethodne vlade su nas smatrale troškom“, ističe naša sagovornica.
Ona upozorava da to tako traje decenijama i da se mi sve više zakopavamo u tu „crnu rupu“, koju Janković ocenjuje kao „dosta crnu bez nade da ćemo iz nje izaći“.
Predsednica USPRS-a navodi i da Srbija izdvaja najmanje u Evropi za obrazovanje.
„Mi očekujemo sada neko kvalitetnije obrazovanje ili neke pomake, što u svakodnevnom životu, što u Pisa testiranju, a u suštini izdvajamo najmanje, čak i od onih koji su siromašniji od nas“, izjavila je naša sagovornica.
Janković kao razlog za celu ovu situaciju i proteste ističe i to da im ne dolaze mladi i ambiciozni ljudi koji žele i da ostanu u prosveti, već im je prosveta postala prolazna stanica.
„Bez mladih ljudi, energije, te vrele krvi koja teče kroz mlade vene, vi nemate sistem obrazovanja koji može da bude po meri deteta. Mi koji smo stariji imamo dozu iskustva, ali prosvetu nosi mladost i svako ko je ikada ušao u učionicu to može da potvrdi“, ocenjuje Janković za naš portal.
Trenutno je budućnost prosvete crna, ističe naša sagovornica i doda da su u prosveti sve više stariji ljudi koji dočekuju penziju.
To je budućnost prosvete kakva se sad predviđa svim ovim nedavanjima, ističe ona.
Do ovako „crne“ slike dovelo je i višegodišnje neodržavanje, kako kaže predsednica USPRS-a, iskrenog socijalnog dijaloga koji „ne košta nijedan dinar ili košta koliko da se skuva kafa“.
Među probleme u prosveti Janković ističe i veliki broj đaka po odeljenjima, ali i poruka koja se šalju đacima, te ističe da nam se „prosveta može oteti kontroli“.
„Kada kažem da se otme kontroli, tu mislim na đake, zatim na odnos nastavnika i roditelja i svih u krug. Šta može da nam se desi? Može da nam se desi ono što je nekakav signal koji se šalje – škola ti nije potrebna, a diplomu možeš da kupiš. Kada dete to prihvati ili nekako osvesti onda škole više i nema i ona postaje samo jedno mesto za čuvanje đaka“, navodi naša sagovornica.
Janković upozorava da se „zakoni ne poštuju, kao ni norme utvrđene zakonom“.
„Vi kažete da vam je 30 učenika u odeljenju, a onda ih imate 35, zašto? Pa onda vam kažu da nisu mogli da naprave dva odeljenja. Vi imate decu koja su upisana po individualnom obrazovnom programu, a ne smanjuje se broj đaka na ime te dece koja su upisana, a morali biste“, navela je predsednica USPRS-a.
Aleksandar Markov, predsednik Foruma beogradskih gimnazija, ističe za Nova.rs da je potrebno unaprediti sistem ocenjivanja, povećati ulaganja u prosvetu i sprovesti doslednu decentralizaciju obrazovnog sistema. Naš sagovornik navodi u probleme srpskog obrazovanja i niske plate, slabu motivisanost nastavnika, ali i činjeniua da je sve teže pronaći mlade koji su spremni da se zaposle u prosveti.
„U ovom trenutku, imajući u vidu skromne rezultate koje učenici ostvaruju na Pisa testiranju, kao i prosečne rezultate na završnom ispitu, smatramo da je u narednom periodu potrebno unaprediti sistem ocenjivanja, koji je zastareo, odnosno nije menjan od 50-tih godina. Osim toga, nastavnicima je potrebno dati veću autonomiju u radu, sprovesti doslednu decentralizaciju obrazovnog sistema i povećati ulaganja u prosvetu“, navodi Markov za naš portal.
U ovom trenutku za prosvetu se izdvaja oko 3,7 odsto iz BDP-a, navodi Markov i dodaje da je prema Strategiji do 2020. godine bilo je predviđeno povećanje do 6 posto.
„Osim toga, OECD je prilikom prethodnog testiranja ukazao na neohodnost smanjenja broja izostanaka učenika, unapređenje nastavničkih kompetencija, ali ništa od navedenog nije urađeno. Jedan od najvećih problema sadržan je u činjenici da nam učenici izlaze iz škola funkcionalno nepismeni, što nas drži u začaranom krugu“, rekao je Markov i dodao:
„Nakon što više od 30 odsto učenika završi osnovnu školu, a da nisu stekli osnovna znanja, niti znaju kako da ih primene u praksi, oni upisuju srednje škole, nakon toga nastavnici srednjih škola su primorani da spuštaju kriterijume ocenjivanja, što vodi daljoj devalvaciji i ocena i znanja, pošto završe srednju školu, od tih učenika se regrutuju budući studenti. Oni sa nedovoljnim znanjem odlaze na fakultete, gde dalje profesori, takođe moraju da spuštaju kriterijume, kako bi im omogućili da privedu kraju studiranje.“
Markov upozorava da onda takvi studenti posle fakulteta odlaze na tržište rada bez stečenih kompetencija za posao kojim će se baviti, a ujedno i nespremni na celoživotno učenje, što dalje utiče na privredni razvoj zemlje.
„Ovome svakako treba dodati i činjenicu da i danas veliki broj nastavnika je zaposleno na određeno vreme, što negativno utiče na njihovu profesionalnu autonomiju i materijalni status, pa su samim tim manje otporni na pritiske koji dolaze od strane direktora i roditelja u pogledu poklanjanja ocena. Ovo potvrđuje i činjenica da u prethodne tri godine više od 40 posto učenika ostvaruje odličan uspeh, dok je vukovaca više od 13 odsto“, rekao je Markov za Nova.rs.
Inače, Ministarstvo prosvete je nakon nedavnog protesta Unije sindikata prosvetnih radnika navelo je na sastanku Socijalno-ekonomskog saveta podržan predlog sindikata za isplatu solidarne pomoći prosvetnim radnicima i da je predlog upućen Vladi Srbije.
Jasna Janković iz USPRS zamera Minsitarstvu prosvete formulaciju same isplate dugovanje države prema prosvetarima.
„Ako nešto prosvetnim radnicima krstite kao pomoć, onda govorimo o kategoriji kojoj treba pomoć. Mi to namerno nismo nazvali tim rečima nego smo nazvali dugovanjem države prema nama. Ako vama mnogo duguje jedna država i to vam krsti kao da pomaže, onda su to zamenjene teze“, rekla je Janković i dodala:
„Što se tiče njihovog komentara, mislim da je to licemerno, jer oni vrlo dobro znaju kolika su naša primanja i šta duguju. Nema potrebe da mi dođemo pred Vladu Srbije da bi oni to shvatili jer mi smo pred njihovom zgradom bili i 31. avgusta prošle godine tako da oni vrlo dobro znaju.“
Ona je istakla da je nedavni protest bio obaveštavanje široke javnosti o tome šta se dešava u prosveti.
„Ja mislim da mi konačno treba da shvatimo da smo potrebni jedni drugima, nastavnici đacima, đaci roditeljima, roditelji nastavnicima i tako u krug. Jedino u toj sinergiji možemo da se izvučemo iz te crne rupe jer ta naša zajednička energija može da pokrene neke umove da razmisle o budućnosti“, poručila je Janković.
Podsetimo, Unija sindikata prosvetnih radnika Srbije održaće u ponedeljak štrajk, a 31. marta će članovi ovog sindikata organizovati proteste širom Srbije.
Inače, proteste su 12. marta organizovala i tri reprezentativna sindikata – GSPRS „Nezavisnost“, Sindikat obrazovanja Srbije i Sindikat prosvetnih radnika Srbije (SRPS).
Bonus video – Protest prosvetara u Beogradu – 17. mart 2022.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Facebook
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
