Šta je to državna matura i kako će da izgleda

Podeli:
Foto: Nemanja Jovanović

Srbija se očigledno ne snalazi dobro sa novinama u obrazovanju i testiranjem đaka. Više puta smo imali problema sa malom maturom na kraju osmog razreda i upisom u srednje škole. Testovi su bili provaljeni, pa su čak i na internetu bili dostupni pre samog polaganja. Sada se sličan sistem priprema i za kraj srednje škole, pa bi 2022. đaci prvi put trebalo da polažu državnu maturu, na osnovu koje će moći da se upišu na fakultete. Da bi sve bilo spremno i da bi se izbegli potencijalni problemi na pravom polaganju, danas je počeo pilot projekat koji bi srednjoškolce, ali i ceo obrazovni sistem trebalo da pripremi na ono što ih očekuje za dve godine.

Učenici trećih razreda 101 srednje škole u Srbiji isprobaće od danas do petka kako će izgledati velika matura. Planirano je da državna matura bude uvedena 2022. godine i da zameni prijemni na fakultetima. Učenici danas polažu probni test iz srpskog, odnosno maternjeg jezika.

U četvrtak sledi test iz matematike, dok će u petak proveriti znanje iz jednog opšteobrazovnog predmeta. Cilj probe državne mature jeste da se učenici na vreme navikavaju na takvo testiranje i da se na vreme uoče i otklone eventualni propusti i nedostaci.

Posle oktobarskog sledi testiranje u maju sledeće godine, da bi državna matura ušla u obrazovni sistem 2022. godine. Projekat se radi u saradnji sa Evropskom unijom.

U pilotiranju učestvuje oko 5.000 učenika trećeg razreda iz 101 srednje škole i to 50 gimnazija, 30 srednjih stručnih škola, tri umetničke i 10 srednjih trogodišnjih škola.

Pilotiranje u praksi

„U prvom pilotu mi proveravamo kvalitet ispitnih zadataka i procedura na nivou škole. Sve se sprovodi pod aktuelnim preventivnim, epidemiološkim i bezbednosnim merama. Ni po čemu se ne razlikuje od nekog redovnog časa, osim što traje duže, sat i po“, objašnjava za Nova.rs savetnica u Ministarstvu prosvete Gordana Kosanović.

Testiranje se razlikuje u zavisnosti od toga da li je reč o četvorogodišnjoj ili trogodišnjoj školi.

Foto: Nemanja Jovanović

„Na spisku za pilot projekat je 10 srednjih stručnih škole koje imaju trogodišnje programe. Tu se pilotira završni ispit koji se razlikuje od mature. On se sastoji iz jednog ili više praktičnih zadataka kojima se proveravaju stečena znanja. U ostalim četvorogodišnjim školama se proverava opšta umetnička ili stručna matura.

Aktuelno testiranje traje tri dana i praktično se sada testira taj obavezni deo mature. Naime, matura će imati dva dela – obavezni i izborni. Obavezni polažu svi učenici i taj ispit se sastoji iz tri predmeta. To su  srpski jezik i književnost, odnosno maternji jezik za pripadnike nacionlanuh manjina. Kao drugi predmet tu je matematika i treći ispit je iz redova opšteobrazovnih predmeta – strani jezici, bilolgija, hemija, fizika, geografija, istorija“, kaže Kosanović.

Od izbornih predmeta, ali i samog nivoa testova koje đak odabere, zavisiće i njegovo dalje školovanje i mogućnosti za upis fakulteta. Osim sertifikata o završenoj srednjoj školi, državna matura ima i kvalifikacionu ulogu.

„Fakulteti su ti koji će na kraju formirati kriterijume o tome koji će predmeti biti ulaznica za studiranje, kao i koji nivo testova i postignuća će biti potreban“, navodi naša sagovornica.

Foto:Nemanja Jovanović

Tokom samog pilotiranja projekta biće utvrđen i sistem bodovanja i vrednovanja zadataka.

Kosanović objašnjava da je cilj da se svim đacima obezbede jednaki uslovi. Olakšavajuća okolnost je to što testove polažu u svojim školama, što će biti i svojevrsna ušteda, pošto neće morati da dolaze u Beograd ili neki drugi univerzitetski centar samo zbog polaganja prijemnog.

„Učenici će moći istovremeno da apliciraju na više fakulteta  i da prijave više izbornih predmeta“, kaže  Kosanović.

Reč direktora

Direktor beogradske Medicinske škole Predrag Jovanović za naš portal kaže da je današnje pilotiranje u njegovoj školi dobro prošlo. Ocenjuje i da bi državna matura trebalo da bude dobra po đake.

„Sada će đacima to pilotiranje da pruži neko realno viđenje toga šta ih čeka na pravom polaganju. Što se same organizacije tiče, nije bilo nikakvih problema.

Polagala su dva odeljena koja su bila podeljena u po tri grupe sa po 11učenika. Sve je sprovedeno u skladu sa epidemiološkim merama. Pre polaganja razgovarali smo sa učenicima i sve im do detalja objasnili. I njima i roditeljima smo predočili koje bi prednosti nova državna matura trebalo da ima“, objašnjava Jovanović.

Šta kažu đaci 

Učenica Tamara Maksimović, u izjavi za Tanjug, navodi da je bilo više teorije na testu, posebno iz književnosti i ocenjuje da je bilo dosta pitanja koja su bila nejasna.

Kaže i da je test male mature bio bolje formulisan, a zadaci lakši i manje komplikovani, ali i izrazila nadu da će dobro proći današnji test.

Njen drug Miloš Živanović kaže da je zadovoljan urađenim, da su pitanja obuhvatila mnoge oblasti, a smatra da su pitanja bila jasna i koncizna.

„Verujem da će biti još bolji rezultati uz više rada“, istakao je on.

Gimnazijalac Andrija Iljukić smatra da test iz srpskog jezika nije bio toliko težak, ali da su najteža pitanja bila ona koja su zahtevala duže odgovore, uz obrazloženje.

Ističe i da će biti dobro ako tako bude izgledao test i na državnoj maturi 2022. godine.

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Komentari

Vaš komentar