0
Arhitekta Dragoljub Bakić preminuo je u 84. godini u Beogradu. Ostaće upmaćen kao jedan od naših najboljih urbanista, čiji je potpis stajao ispod vrednih projekata širom sveta. Beograd će ga pamtiti po hali "Pionir", naseljima Višnjička banja i Galenika...
Dragoljub Bakić rođen je 1939. godine u Kragujevcu.
Dplomirao je na Arhitektonskom fakultetu Univerziteta u Beogradu 1962. godine. Od 1963-2001. zaposlen u Energoprojektu kao arhitekta, u birou Arhitektura – Urbanizam, odnosno Ateljeu 5 koji je osnovao sa supugom Ljiljanom Bakić, sa kojom je najčešće radio u koautorstvu.
Tokom 1970. godine boravi u studiju Alvara Alta kao stipendista Energoprojekta.
Autor je brojnih objekata i urbanističkih celina u Srbiji i nekadašnjoj Jugoslaviji, kao i u Kuvajtu, Zambiji, Iraku, Zimbabveu, Južnoafričkoj Republici, Saudijskoj Arabiji, Ujedinjenim Arapskim Emiratima, Kataru, Bugarskoj, Danskoj, Švajcarskoj, Poljskoj, Grčkoj, Maleziji, Venecueli i Japanu.
Dobitnik je nagrade Salona arhitekture za 1974, 1976, 1978 i 1991. godinu i dobitnik Velike nagrade Saveza arhitekata Srbije 1994. godine.
Najznačajniji projekti arhitekte Bakića su: Upravna zgrada TE Obrenovac, sa Milanom Nikitovićem, (1967-1968); Mina Abdulah beduinsko naselje u Kuvajtu, sa Milicom Šterić i Zlatomirom Jovanovićem (1972-1974); Univerzalna sportska dvorana Pionir 1, sa Ljiljanom Bakić (1972-1973); Stambeni soliter “Y” u Kragujevcu (1973-1974); Stambeno naselje Nova Galenika, sa Ljiljanom Bakić (1975-1976); Stambeno naselje Višnjička Banja, sa Ljiljanom Bakić (1978-1988); Kongresni centar u Harareu, sa Ljiljanom Bakić (1981-1982) i mnogi drugi.
Dragoljub Bakić bio je član kolacije „Moramo“, a ostaće upamaćeni njegova borba i aktivizam protiv projekta „Rio Tinto“.
Govorio je da će ekološki aktivisti dobiti taj rat.
Ideju premeštanja Savskog mosta nazvao je „suludom“, a Beograđane je pozivao da ga brane svojim telima.
Dvorana „Pionir“ – gradulj među Bakićevim projketima
Univerzalna sportska dvorana “Pionir 1” je multifunkcionalna sportska dvorana, projektovana i izgrađena u roku od 16 meseci (februar 1972 – jun 1973).
Neposredni povod za njenu izgradnju bilo je Evropski šamponat u boksu, koji je trebalo da se održi u Beogradu u junu 1973. Na pozvanom konkursu je učestvovalo sedam projektantskih i građevinskih organizacija, a pobedilo je rešenje Energoprojekta, autora Ljiljane i Dragoljuba Bakića, koji su predložili modularni montažni objekat.
“Ne verujem ništa ovoj vlasti. Njih tera neka muka čim su oni za pet dana rešili da završe priču o otimačini imanja ljudima”, rekao je svojvremeno u intervjuu za Nova.rs arhitekta Dragoljub Bakić.
On je u tom trenutku bio deo velikih ekoloških protesta i blokada koje su obeležile godinu.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
