Srpske ordinacije pune pacijenata koji pate od praznične depresije: Jedan razlog je posebno tužan

Dok su za mnoge kraj jedne i početak nove godine asocijacija za odmor, okupljanje sa dragim ljudima, pa i prikupljanja snage za energičan početak novog godišnjeg perioda, za neke ljude je ta praznična euforija opterećujuća, a praznici mogu biti emocionalno iscrpljujući i težak period.

Takozvana praznična depresija javlja se tokom novogodišnjih i božićnih praznika.

Nažalost, iz godine u godinu raste broj onih koji se tako osećaju.

Iz doma zdravlja u beogradskoj opštini Palilula potvrđuju za "Novu" da od sredine decembra ima više zakazanih pregleda kod psihologa i psihijatara, te da je razlog praznična depresija.

Istraživanja pokazuju da praznična depresija pogađa oko šest odsto svetskog stanovništva, a klinički psiholog i psihoterapeut Branislava Pavlović za Nova.rs navodi da su ljudi depresivniji u zimskim mesecima.

"Januar važi za najdepresivniji mesec u godini, ali uopšte su ljudi depresivniji u zimskom periodu kada ima manje sunčeve svetlosti i kada je dan kraći. Kako se približava kraj godine, pacijenti počinju da zakazuju termine kod psihologa, kao da žure da ugrabe da neku odluku donesu u prethodnoj godini, dok još nije stigla nova godina. Oni nekako stavljaju prevelika očekivanja na taj doček i na tu Novu godinu kao da ona nešto sama po sebi donosi, a ustvari smo mi ti koji pravimo promene. Znate ono: od 1. sam na dijeti ili od Nove godine radim to i to... To je preterano jer mi ustvari pravimo neko očekivanje koje nije realno i onda su očekivanja samo razočarenja koja čekaju da se dese", objašnjava dr Pavlović.

U vreme novogodišnjih praznika sve više ljudi prijavljuje potištenost, teskobu, neraspoloženje i želju da samo prespava novogodišnju noć, a uzroci se mogu svrstati u nekoliko kategorija.

"Postoje različiti fiziološki, biološki, klimatski faktori. Ljudi imaju objektivne probleme - neko je možda bolestan, ne oseća se da može da isprati taj tempo, a s druge strane mnogi ljudi se baš tada uhvate sa samim sobom da nemaju nekog bliskog. Takođe, u godini kada smo na bilo koji način izgubili nekog bliskog u bilo kom smislu, nekako se dodatno osećamo usamljeno. Sve to prouzrokuje przaničnu depresiju".

Psihoterapeutkinja napominje da je veliki uzrok potištenosti u ovo doba godine porodično - praznična atmosfera koja vlada u skoro svakom domu.

"Pojedini ljudi baš tada osećaju nedostatak ili ako imaju bliske ljude, ali nemaju dobre odnose s njima. Recimo, disfunkcionalni brakovi, porodični odnosi, baš propadaju u prazničnim atmosferama kada su svi kući, zato što izlaze iz ustaljene rutine. A oni drugi koji imaju dobre bračne porodične odnose, oni ustvari bivaju nesrećni povratkom u realnost - opet moram na posao, na fakultet i tako dalje", dodaje ona.

Neke ljude, pak, praznici izbace iz uspostavljenog načina funkcionisanja.

"Neko je možda već duže vreme na neki način depresivan, ali je visoko funkcionalan depresivac, jer je pronašao način da u toj dnevnoj rutini pronađe neki balans. Odjednom, ovaj prekid te rutine izvodi ga iz balansa i suočava se onda možda sa već jednom nepriznatim nezadovoljstvom ili lošim odnosima".

Finansijski trošak uzrok potištenosti 

Uzrok potištenosti je za neke ljude i finansijski trošak, u smislu da je novac uzalud potrošen, navodi dr Pavlović. Neki ljudi imaju velike kredite, drugi su se bespotrebno istrošili.

To je i stav mnogih psihoterapeuta.

"Čovek istroši i ima velika očekivanja od toga koliko je investirao, a za razliku od godišnjeg odmora gde vi ipak dobijete nekih sedam do 10 dana, ovo brzo prođe. I ako nije dobro prošlo, ako to nije u skladu sa izrazom najluđa, nezaboravna noć, onda vam ostaje samo strašna tegoba što ste se zamorili, istrošili, a ništa od toga niste dobili. Neki ljudi nisu ljubitelji euforične atmosfere. Već pred samu Novu godinu kreće ono što neki nazivaju prazničnom histerijom. Ogromne gužve, zatim saobraćaj, reklame, buka, nadražaj, i onda i mnogo ljudi. Čak iako je pozitivan stres, ako se raduju tome, njihov organizam to ne prepoznaje kao pozitivan stres, oni su preplavljeni", objasnila je jednom prilikom psihoterpeut Tatjana Milivojević.

Psihoterapeutkinja Pavlović poručuje da je svaki dan vredan i da u svakom danu treba da pravimo neke minimalne promene.

"Možemo i od tri popodne da odemo u šetnju, da počenmo da vežbamo ili da krenemo sa dijetom, a ne da čekamo od ponedeljka od osam ujutru kako to mnogi zamisle. Uvek možemo svakodnevno donositi neke sitne promene, a ne neke džinovske odluke i očekivanja. A savet za poslodavce je da ljude rasterete u pretprazničnom periodu kako bi postepeno ušli u sve što on sa sobom donosi, a zatim ih postepeno vrate u normalno funkcionisanje i opterećenje obavezama", rekla je naša sagovornica.

BONUS VIDEO: Aleksandar Stanković o depresiji i mentalnom zdravlju