Sreten Đorđević: Građani Srbije jedan od ekološki najosvešćenijih naroda na svetu

Đorđević za N1 ocenjuje da su trenutno građani Srbije jedan od ekološki najosvešćenijih naroda na svetu.

„Mislim da smo mi sposobni da sprečimo realizaciju ovakve vrste i ovakvog obima. Što se tiče litijuma, ja sve manje verujem da će doći do realizacije ovog projekta. Možda je paradoksalno, ali imam utisak da pritisci administracije na građane jačaju, ali time jača i otpor. Nažalost, ukoliko pritisak eskalira, eskaliraće i otpor. Onda će nas to opet uvesti u neki proces masovnih demonstracija, a mislim da ima razloga za to“, naveo je advokat.

Kako ističe, da bi se realizovao projekat na terenu, neophodno je da grad Loznica izmeni postojeći prostorni plan.

„Planski osnov za izmenu plana je upravo Uredba o prostornom planu područja posebne namene 16. jula 2024. godine koju je usvojila vlada. Ta uredba ima samo dve rečenice. Njom se praktično oživljava uredba iz 2010. godine. Ono što je nepoznato, a nepoznato je zbog toga što nije objavljeno u Službenom glasniku na način kako se to radi, to je da je vlada praktično isti dan ili dan kasnije donela još jednu uredbu. U toj uredbi na kojoj piše da je iz 2024. godine praktično skenirana cela uredba iz 2020. godine na kojoj na kraju piše potpis sadašnje predsednice Skupštine, Ane Brnabić, umesto gospodina Vučevića koji je predsednik vlade. To je do te mere nezakonito da bi taj sam dokument mogli smatrati nepostojećim. On jeste nepostojeći zato što je ono što je prestalo da postoji u pravnom sistemu Srbije, a to je uredba iz 2020. godine. Ona ne može da se ponovo oživi, to piše i u odluci Ustavnog suda. Međutim, vlada ne zna kako da reši ovaj problem i onda se praktično sve više i dublje zakopava u pravnu problematiku na taj način kršeći sve moguće propise ove države, uključujući Ustav“, objašnjava on.

Građani Srbije, prema njegovom mišljenju, moraju da se izbore da Ustavni sud ponovo odlučuje o uredbi koja je doneta u julu 2024. godine.

„Mislim da je predlog za ocenu ustavnosti i zakonitosti, koji mogu da podnesu poslanici Narodne skupštine, jedan dobar instrument. Ako ima devedesetak poslanika, ne znam koliko tačno, iza njih stoji blizu milion i po građana Srbije, mislim da je to jedan dobar alat, jer ja smatram da ako su sudije Ustavnog suda mogu da imaju obavezu da odlučuju o ustavnosti i zakonitosti uredbe iz 2022. godine, samo par dana nakon toga su ovde došli zvaničnici Evropske unije, Nemačke, vodeći industrijalci i tako dalje, mislim da bi Ustavni sud morao hitno da zaseda imajući u vidu činjenice da su ove dve uredbe od kojih je jedna objavljena u skladu sa zakonom, a druga ne, morale da budu pod analizom Ustavnog suda, jer su one do te mere neustavne i nezakonite da postojanje takvih akata ugrožava pravni sistem ove države. I zbog toga bih ja pozvao sudije Ustavnog suda da se što pre sastanu da analiziraju ove poslednje uredbe“, kaže Đorđević i dodaje da je njegova kancelarija pripremila predlog za ocenu ustavnosti i zakonitosti, te da su je ponudili svim poslanicima Skupštine Republike Srbije.

Prema njegovim rečima, realizacija projekta Jadar je već u toku.

„Neophodne prethodne aktivnosti za realizaciju projekta Jadar su izgradnja infrastrukturnih objekata koje su u toku već poslednjih par godina. Radi se o brzim saobraćajnicama, planovima za izgradnju železničke pruge, povezuju se Valjevo i Loznica, povezuju se Šabac i Loznica, visokonaponska mreža, novi gasovod, sve su to projekti za koje u aktima vlade i nekim pojedinačnim aktima koje sam imao prilike da pročitam, stoji da su projekti koji služe realizaciji projekta Jadar. Paralelno s tim, u poslednjih par godina u toku je masovna ekspropriacija zemljišta za potrebe izgradnje ovih infrastrukturnih projekata. Dakle, stotine, možda i hiljade ljudi su već izgubili svoju zemlju pod omalovažavajućim uslovima. Stotine postupaka, sudskih postupaka su u toku zbog toga što ljudi ne žele da svoju zemlju prepuste bud zašto. Međutim, naši propisi u oblasti ekspropriacije su takvi da se ljudima oduzima zemlja, a onda se upućuju na sudske postupke“, objašnjava on.

Navodi i da su u toku izmene zakona o proceni uticaja na životnu sredinu i strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu.

„Ono što je bitno naglasiti jeste da se u pogledu zakona o proceni uticaja na životnu sredinu svi oni standardi koje smo dosegli u poslednjih deset ili dvadeset godina od 2004. kada je zakon usvojen ovde kod nas, pa do danas ubrzano gase. Mislim da to utiče na položaj javnosti, na položaj građana, ljudska prava su u pitanju. Dakle, ekološka prava su ljudska prava treće generacije, ona su našla ustavnu kategoriju. Ovo što se dešava sa zakonodavnim procenama i uticajem, to je da se praktično drastično redukuje učešće javnosti, učešće građana kao stranaka u postupku. U završnim odredbama predloga zakona o proceni i uticaju na životnu sredinu stoji da će se na nove zahteve u postupku procene i uticaja na životnu sredinu primenjivati novi zakon, a da se na postojeće zahteve primenjuje stari zakon. Konkretno, mislim da je to od uticaja za realizaciju postupka procene i uticaja na životnu sredinu za projekat Jadar. Projekat Jadar je sad u fazi odlučivanja po zahtevu za određivanje obima i sadržine studije. Kada se završi taj postupak i ukoliko se usvoji novi zakon o proceni i uticaju na životnu sredinu, novi zahtev za davanje saglasnosti na studiju i uticaj na životnu sredinu će biti realizovan po odredbama novog zakona. Ako se to desi, sva prava zainteresovane javnosti, skoro sva, a ona suštinska svakako, biće ugašena“, kaže Đorđević.

Time će, kako ističe, građani biti isključeni iz ove procedure.

„Objavljivanje rešenja se više neće davati kako je to rađeno do sad u svom integralnom kontekstu i sadržaju. Smanjena je transparentnost praktično i dostupnost. Dakle, potpuno je smanjena i ja ne vidim način kako će građani moći da osporavaju te odluke kojima neće biti dostavljene“, navodi sagovornik N1.

Na pitanje da li državu u Srbiju čekaju tužbe i isplaćivanje milijardi evra odštete ukoliko do realizacije projekta ne dođe, Đorđević ističe da sumnja u to.

„Ne sumnjam u mogućnost podnošenja tužbi. Svako može da podnese tužbu protiv drugog lica. To je neoutuđivo pravo. Međutim, ja smatram da kompanija Rio Tinto konkretno, i za to imam dokaze, od samog početka rada ovde u Srbiji, krši propise Republike Srbije“, kaže on.

***

BONUS VIDEO - Ćutin ne(uspeli) juriš na skupštinu Loznice