1
Građani okupljeni u Udruženju „Karlovački vinogradi“ strahuju da bi promena Prostornog plana Opštine Sremski Karlovci mogla da ugrozi životnu sredinu i zdravlje ljudi. Nisu pošteđeni ni kulturno-istorijsko nasleđe, kao ni razvoj poljoprivrede i turizma u toj opštini. Kao glavne krivce za zagađenje vide ciglanu „IGM Stražilovo“, kompanije „Promist“ i „Mol“. Sa druge strane, direktorka AD Polet IGK Majda Petković je navela da je postupak u skaldu sa rešenjima zvaničnih institucijama i na optužbe aktivista o zagađenju odgovorila da im radi filter u pogonu.
Kako navode predstavnici ovog udruženja, 4. oktobra je na javni uvid stavljen zahtev ciglane „IGM Stražilovo“ za promenu prostornog plana, kojim bi bilo omogućeno da poljoprivredno zemljište i vikend-naselja postanu zona za eksploataciju ruda, tačnije za novi lokalitet za iskopavanje gline. Ovim će nestati jedan od najlepših vidikovaca na Fruškoj gori i biti trajno izgubljen jedan od najboljih lokaliteta za razvoj turizma, upozoravaju građani okupljeni u ovoj inicijativi.
Inače, ova ciglana smeštena je na obodima Nacionalnog parka „Fruška gora“, a bavi se proizvodnjom građevinskog materijala. Aktivisti upozoravaju da ova ciglana za eksploataciju opekarske sirovine koristi određene energente, poput petrol-koksa, a koji, kako navode, ispušta kancerogeni gas – radon. Upozoravaju i na to da se prilikom sagorevanja petrol-koksa oslobađaju nikl, vanadijum i sumpor, što drastično povećava nivo ugljen-dioksida u vazduhu. Napominju i da je nikl kancerogen i da njegovo udisanje izaziva alergije.
Radovan Pantović, meštanin Sremskih Karlovaca i član Udruženja „Karlovački vinogradi“, kaže za „Novu“ da su ukoliko opština prihvati zahtev o promeni prostornog plana spremni da pišu tužbu protiv države.
„Tražimo da u ovoj ciglani uvek koriste filter kada se koristi petrol-koks i da se taj filter servisira. Tražimo dokaz da imaju filter i da ih čiste, kao i da navedu gde to odlažu. Znate ako je nešto kancerogeno, to je opasna materija i odlaže se po sasvim drugoj proceduri“, navodi Pantović.
Tvrdi da ova ciglana koks-petrol koristi nekoliko godina i kada su počeli da ga koriste evidentno su bili prisutni „smrad i pepeo“.
„Ljudi su negodovali i nakon toga su ugradili filter, što je njihova obaveza“, dodaje.
Navodi da se filter, koji se nalazio na liniji proizvodnje u ovoj ciglani, jednom prilikom zapalio i da, prema informacijama koje imaju od radnika, isti nikada nije obnovljen.
„Ciglana samo u saopštenjima govori da ima filter, ali ga u stvari nema. Pojedini bivši radnici su ih tužili zbog loših uslova rada, a pričaju i da su neki od radnika koji su preminuli u plućima imali prašinu koks-petrola“, tvrdi.
Navodi da iz kompanije „IGM Stražilovo“ ne žele da razgovaraju sa aktivistima udruženja o ovim problemima.
„Žalili smo se raznoraznim inspekcijama, ali niko ništa nije preuzeo“, tvrdi Pantović.
„Poduži spisak zagađivača“
Na udaru meštana je i skladište naftnih derivata „Mol Srbije“ u radnoj zoni Prosjanice, koju je u februaru 2019. izradila kompanija „Naftahem“. Iz ovog karlovačkog udruženja ističu da je isparavanje derivata nafte ekološki problem ne samo kada dođe do akcidentnog izlivanja, nego i u toku redovnog skladištenja i manipulacije. Aktivisti ukazuju da je u ovoj opštini ugroženo nekoliko lokaliteta poput Đubrika, vinčanskom naselju na staroj obali Dunava, zatim praistorijski naselje Tri babina guza. Isto tako ugrožen je, prema tvrdnjama aktivista, lokalitet Remetica, jedan od istorijski najznačajnijih vinogradarskih atara Sremskih Karlovaca još od perioda srednjeg veka, te vinčansko naselje Karaš, zatim ostaci srednjovekovnog dvorca Veliki Matej.
Direktorka AD Polet IGK Majda Petković oglasila se povodom optužbi koje je iznelo Udruženje „Karlovački vinogradi“, a u kojima se strepi da će poljoprivredno zemljište biti zatrovano opasnim materijama. Petković za „Novu“ kaže da je postupak u skladu sa rešenjima koja su izdale zvanične, relevantne institucije.
Radi se “o usklađivanju površine namenjene za eksploataciju mineralnih (opekarskih) sirovina s granicom overenih rezervi”. Direktorka tvrdi da je sve u skladu sa Rešenjem Pokrajinskog sekretarijata za energetiku i mineralne sirovine iz 2004. godine i njegovim izmenama iz 2011. Prema njenim rečima, poštuje se i rešenje Pokrajinskog sekretarijata za energetiku, građevinarstvo i saobraćaj od marta ove godine.
Petković navodi da se radi o površini od 40 hektara, koja je već od ranije u sklopu overenih rezervi i dodaje da njihovi radovi ne izlaze van eksploatacionog polja definisanog navedenim rešenjima.
„Dakle, ne radi se o novom projektu, niti novim rešenjima već samo proširenju unutar postojećeg eksploatacionog polja, koje nije uneto u prostorni plan pravovremeno. Istovremeno u zoni neposrednog uticaja rudarskih radova se zadržavaju namene prostora kao u prethodnom prostornom planu, tj. voćarsko-vinogradarske zone i ostalo poljoprivredno zemljište“, navodi Petković za „Novu“.
Ona ističe da su jasno definisani svi zakonski uslovi i mere sa ciljem sprečavanja i ograničavanja negativnih uticaja na životnu sredinu kao i monitoring tih uticaja – od načina izvođenja radova, mere zaštite prirodnih resursa, kvaliteta vazduha, voda i vodnih resursa, zemljišta,prirodnih dobara, te zaštita od buke, a jasno su definisani i uslovi ozelenjavanja prostora, kao i postupanje u slučaju pronalaska geoloških i paleontoloških nalaza. Dodaje da su jasno definisane i mere zaštite života i zdravlja ljudi, uključujući i zaposlene. Izmenama prostornog plana ne menjaju se, kako tvrdi direktorka Poleta, postojeće mere zaštite ekoloških koridora.
„Završetkom ovog procesa, obezbeđuje se kontinuitet rada fabrike koja datira iz 1923. godine, i obezbeđuje se egzistencija za 102 porodice, čime se postiže dodatni pozitivni efekat na zajednicu u kojoj poslujemo“, navodi Petković.
Na naša pitanja o petrol-koksu, Petković kaže da fabrika cigle Stražilovo u Sremskim Karlovcima je jedna od samo dve fabrike u Srbiji koja ima zatvoreni sistem skladištenja petrol-koksa, dok ostale imaju na lokaciji i mlevenje.
„Stražilovo je jedina fabrika u Srbiji sa ugrađenim filterom koji se koristi od 2016. godine. Nije tačno da filter ne radi, jer je pomenuti filter deo same proizvodne hale i nemoguće ga je paliti ili gasiti. Da bi se isključio, neophodno ga je potpuno mehanički razmontirati i odstraniti od ostatka fabrike. Dakle, filter se koristi konstantno, u suprotnom ciglana ne bi mogla raditi jer ne bi ispunjavala zakonske propise“, navodi Petković u odgovoru za Nova.rs.
Ona je navela da svi izveštaji iz 2020. godine pokazuju da vrednosti ne prelaze granične vrednosti emisije koje su definisane Uredbom o graničnim vrednostima emisije štetnih materija u vazduh iz stacionarnih izvora.
„Prema našim saznanjima i dostupnim podacima, generalno je vazduh na području Sremskih Karlovaca, pored Sremske Kamenice, u tzv. zelenoj zoni i po ovom pokazatelju predstavlja čistu životnu sredinu“, kaže ona.
Odgovarajući na tvrdnje Udruženja „Karlovački vinogradi“ o odnosu korišćenja petrol-koksa i plina, Petković kaže da je u avgustu 2012. godine „Stažilovu“ izdato rešenje kojim se daje saglasnost na Studiju o proceni uticaja na životnu sredinu kojom su definisane mere u skladu sa zakonom i drugim propisima u cilju sprečavanja štetnog u
ticaja na životnu sredinu.
„Iako je Studijom definisana mogućnost korišćenja petrol koksa u učešću 70 odsto, već duži period mi koristimo gas sa učešćem od 85 posto, zanemarujući ekonomski momenat u trenutnim okolnostima rasta cene gasa. U navedenom rešenju je jasno navedeno kako Studija pokazuje da se projektom ne ugrožava životna sredina, a Stražilovo je dužno, što i čini u kontinuitetu, da osigura stalno praćenje kvaliteta vazduha, buke, otpadnih voda, podzemnih voda i postupanje s opasnim otpadom“, navodi Petković.
Ona ističe da je pomenutom studijom definisan i način postupanja s otpadom koji nastaje u proizvodnom procesu.
Ciglana u Sremskim Karlovcima posluje u okviru hrvatske NEXE grupe, a čiji predsednik uprave je biznismen Ivan Ergović. On se nedavno našao u središtu afere koja je nedavno potresla Hrvatsku, a čija je suština sumnja da je jedan sudija primio mito u velikom sudskom procesu vođenom protiv NEXE grupe. Vrednost spora je, prema pisanju pojedinih hrvatskih medija, 7,5 miliona evra.
Inače, članovi Udruženja „Karlovački vinogradi“ pokrenuli su i peticiju kojom zahtevaju i obustavu proširenja zone eksploatacije, zatim zabranu skladištenja opasne materije TNG i obustavu povećanja skladišnih naftnih kapaciteta u zoni Prosjanice, kao i potpuno izmeštanje skladišta amonijum-nitrata privrednog subjekta „Promist d.o.o.“ i potpunu zabranu delatnosti na parceli koje podrazumeva držanje opasnih materija. Osnivač kompanije „Promist“ je Nebojša Petrić, koji je po smeni vlasti 2012. godine promenio dotašnje partnere u “Južnoj Bačkoj” i pribegao politički SNS znatno podobnijem biznismenu Dragoljubu Zbiljiću.
Iste godine kada je postao Petrićev partner, Zbiljić je, prema pisanju BIRN, pred parlamentarne i predsedničke izbore 2012. godine, pored Tomislava Nikolića, tadašnjeg predsednika i osnivača SNS-a, i Aleksandra Stankovića, bio garant kredita od 55 miliona dinara, koji je SNS podigao u Univerzal banci.
Bonus video – Barajevo fabrika za preradu otpada
Pratite nas i na društvenim mrežama:
