0
Svaka koncentracija PM 10 čestica preko 100 mikrograma po metru kubnom i PM 2.5 preko 70 može se smatrati kratkoročno ugrožavajućom za zdravlje pre svega osetljive populacije i u takvim situacijama treba izbegavati duži nepotrebni boravak napolju, savetuje za “Novu” Milenko Jovanović iz Nacionalne ekološke asocijacije kako čitati podatke o zagađenosti vazduha. Naravno, što je duža izloženost zagađenom vazduhu i niži nivoi zagađenih materija mogu biti opasni po zdravlje.
Loš kvalitet vazduha je postao svakodnevnica građana u Srbiji, pa mnogi pokušavaju na dnevnom nivou da se preko raznih aplikacija informišu koliko su ugroženi zbog izloženosti zagađenom vazduhu. U želji da građanima olakša razumevanje podataka o zagađenju, Jovanović konstatuje da je u Srbiji, nažalost, “u većini gradova aerozagađenje iznad dozvoljenog nivoa, a i tamo gde nema merenja pre svega suspendovanih čestica, takozvanih PM 10 i PM 2.5, kao što je Leskovac, sa velikom sigurnošću može se reći da vazduh nije zdrav”.
Prema njegovim rečima, na svim aplikacijama osnov prikaza su podaci iz zvaničnog ili alternativnog monitoringa pre svega PM čestica, tako da različite aplikacije daju samo različit prikaz tih brojeva.
– Ti rezultati različito od opsega (obično ih ima 5 ili 6 u spektru od niskih do veoma visokih vrednosti) mogu se prikazati različitim bojama od zelene za najmanje koncentracije zagađenja do crvene i ljubičaste za alarmatno visoke koncentracije – navodi Jovanović.
Građani ne treba da znaju da tumače svaku vrednost različitih indeksa, već da prema prikazu boje znaju da li su manje ili više ugroženi boravkom napolju. Za što jasniju sliku u realnom vremenu, a to je najčešće poslednji sat, važno je, pored visine koncentracije, pratiti i trend zagađenja, odnosno da li opada ili raste.
Ključni su indeksi u vezi sa PM 10 česticama ili PM 2.5 jer su oni dominantni uzročnici lošeg kvaliteta vazduha u svim naseljenim mestima. Sem koncentracija koje kratkoročno mogu biti opasne za zdravlje, Jovanović ističe da Svetska zdravstvena organizacija propisuje i srednje dnevne granične vrednosti, kao i srednje godišnje.
Za PM 10 su propisane srednje dnevne gradnične vrednosti od 50 mikrograma po metru kubnom i 40 kao srednje godišnje. Što se tiče PM 2.5 njihova srednja godišnja koncentracija ne bi trebalo da bude veća od 25 mikrograma po kubnom metru.
– Treba znati da su kod nas i ti visoki pragovi prekoračeni u većini mesta i da često prelaze 40 mikrograma. Savetujem da se svaka koncentracija PM 10 preko 100 i za PM 2.5 preko 70 može smatrati i kratkoročno ugrožavajućom za zdravlje pre svega osetljive populacije – kaže Jovanović. Upozorava da je pre nekoliko dana u Velikim Crljenima u jednom satu zabeležena neshvatljivo visoka i opasna koncetracija PM 2.5 od 969 mikrograma što bi moglo da bude osnov za zvučnu sirenu upozorenja na zagađenje. Propisano je i koliko dana godišnje može da bude prekoračeno dozvoljno zagađenje da to ne utiče na zdravlje ljudi.
– Kad je u pitanju PM 10 na godišnjem nivou dozvoljeno je 35 dana sa prekoračenjem granične vrednosti, za sumpor dioksid samo tri dana sa prekoračenjem, a 24 puta sa prekoračenjem satne granične vrednosti. Međutim, na 90 odsto mernih mesta u Srbiji te vrednosti su prekoračene – zaključuje.
Međutim, upozorava da u Srbiji, recimo, “nema merenja furana i dioksina ni u blizini izvora kao što je tinjajući požar na deponijama, što se pokazalo kao ozbiljan propust pri letošnjoj eskalaciji požara u Vinči”.
Šta su PM 10 i PM 2.5 čestice
Suspendovane čestice su veoma sitne i oznaka PM10 i PM2.5 znači da je reč o česticama veličine 10 i 2.5 mikrometara. Krupnije čestice od njih zovemo čađ, ali postoje i one sitnije od 2.5 mikrona. PM10 stižu do pluća, dok su PM2.5 sitnije i ulaze direktno u krvotok, zbog čega su još opasnije. Njihov sastav je takav da je stoprocentno štetan za organizam.
BONUS VIDEO: Pulmolog objašnjava sve o zagađenju u Vinči
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
