10
Srbija je zauzela 98. mesto, prema godišnjem Indeksu slobode medija Reportera bez granica (RSF), što je pad za sedam mesta u odnosu na prošlogodišnji izveštaj.
Naime, Srbija je nastavila sa padom, jer je prošle godine, na ovoj listi, zauzimala 91. mesto, a u izveštaju za 2022. godinu bila je na 79, objavio je N1.
U ovogodišnjem izveštaju se navodi da je Srbija ispala iz treće kategorije (od pet), koja označava „problematičnu zonu“, i ušla je u zonu teškog stanja (četvrtu).
Rastući nacionalizam u regionu imao je negativan uticaj na slobodu medija u celom regionu. U Srbiji su vladajuća stranka i prorežimski mediji pojačali napade na nezavisno novinarstvo, navodi se u izveštaju. Ističe se i ruski uticaj.
„Uticaj Kremlja se proširio čak do Srbije (koja je pala za sedam mesta na 98. poziciju), gde prorežimski mediji prenose rusku propagandu, a vlasti prete ruskim novinarima u egzilu“, stoji u izveštaju.
U kontekstu tenzija sa Srbijom, novinari na Kosovu su pretrpeli brojne fizičke napade, a vlada u Prištini vrši neopravdani pritisak kako na privatne, tako i na javne medije.
Republika Srpska u Bosni i Hercegovini, čiji nacionalistički predsednik redovno napada novinare, ponovo je kriminalizovala klevetu i razmatra donošenje zakona o „stranim agentima“ koji cilja i medije, navodi se.
Čak i u dve zemlje koje se najbolje kotiraju u regionu, Severnoj Makedoniji i Crnoj Gori, sloboda medija je bila narušena 2023. godine političkim i pravnim pritiscima na medije, navode Reporteri bez granica.
Sve veći broj vlada ne ispunjava svoju ulogu garanta za stvaranje najboljeg okruženja za novinarstvo i pravo javnosti na pouzdane, nezavisne i raznovrsne vesti i informacije, pokazuje izveštaj.
Izveštaj pokazuje da politički interesi u sve većoj meri guše novinarstvo u nekoliko zemalja kandidata za članstvo (BiH, Albanija, Turska, Srbija). U ovim zemljama nastavlja se zatvaranje novinara i podrivanje medija kroz praksu onlajn cenzure i kontrole pravosuđa.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
