INTERVJU Slobodan Georgiev: Dolovac je uplašena i ne zna da radi svoj posao, a to je otrovna kombinacija. RTS da bude ugašen, pa ponovo napravljen

Povodom Svetskog dana slobode medija Georgiev analizira uslove pod kojima danas rade novinari u Srbiji, komentariše činjenicu da je državna tužiteljka ponovo bežala od novinara tvrdeći da je napadaju, ali i predlaže šta bi trebalo učiniti sa javnim servisom.

Prema poslednjem izvještaju “Freedom House” naša zemlja zabeležila najveći pad demokratije i ljudskih prava u poslednjih 10 godina. Jedna od oblasti gde je zabeleženo ozbiljno pogoršanje su i mediji. Čemu novinari uopšte više mogu da se nadaju u Srbiji?

Novinari nemaju čemu da se nadaju, nego treba na bolji način da rade svoj posao koji podrazumeva izveštavanje u javnom interesu i borba za slobodu medija. Previše je žalopojki, a premalo pravog novinarstva. Novinarstvo je povezano sa pritiscima i ko ne može sa njima da se nosi ne treba da se bavi novinarstvom. Mediji imaju ogromnu moć i treba tom silom da upravljaju, a ne da je daju pojedincima ili partijama ili mafijama na raspolaganje. Mediji definišu šta su vesti, mediji određuju teme, a to se prečesto zaboravlja.

U tom izveštaju ocenjeno je da je medijsko okruženje u Srbiji zagađeno “ekstremnom propagandom, trgovinom uticajem i lažnim vestima”. Kako uopšte raditi u takvom okruženju?

Radimo tako što se ne služimo propagandom, ne trgujemo uticajem, nismo korumpirani i pravimo prave vesti. Novinari, a ne interesne grupe ili da se prepisuje sa društvenih mreža kako je danas postao manir. Dakle, u zbiru, od nas zavisi i pravi je izazov da se u takvom okruženju radi.

Nacionalni emiteri u privatnom vlasništvu i prorežimski tabloidi za račun vlasti vode klevetničke kampanje protiv neistomišljenika i svakoga ko se usudi da vladajućem režimu uputi reč kritike. Novinari koji rade svoj posao profesionalno svakodnevno su im na meti. Na koji način jedna redakcija može da se zaštiti i da zaštiti svoje novinare?

Redakcije moraju da znaju šta im je uređivačka politika i mora svako da zna čime se mi to bavimo. Posao je najpre urednika da diktiraju tempo rada i da zaštite novinre svojim autoritetom u javnosti. Na kraju, javnost je novinarima najveća zaštita i brana, kao i istinito izveštavanje.

Državna tužiteljka Zagorka Dolovac je opet bežala od novinara koji su želeli nešto da je pitaju. Tražila je od ambasadora da je zaštite jer je novinari navodno napadaju. Kakva smo mi to zemlja u kojoj tužiteljka, koja bi trebalo da bude jedan od garanta poštovanja zakona i samim tim slobode medija, beži od tih istih medija, optužujući iz samo zato što žele da je nešto pitaju? 

Ona je uplašena i ne zna da radi svoj posao što je otrovna kombinacija, manjak kompetencije i nedostatak profesionalnog integriteta i eto vam tužilaštva koje je svakako sve samo ne samostalno. Bez političkih sloboda, bez slobodnih izbora kao osnove demokratije ni to tužilaštvo neće biti drugačije. A Srbija nije demokratska država, to je već opšte mesto.

Šta je ključni razlog ovakavog položaja medija i odnos institucija prema njima? Zarobljenost institucija, loši zakoni ili potreba režima da sve kontroliše?

Bez slobode u politici nema slobode medija i nema slobode izbora bez slobodnih medija - to su povezane stvari. Mediji su slobodni onoliko koliko uspevaju moćne da nateraju da poštuju zakon. Po meni, mediji treba da budu odlučniji, hrabriji i da ne brinu previše o okruženju nego da svaki novinar svakoga dana na najbolji mogući način uradi svoj deo posla.

Svaki treći novinar koji je učestvovao u anketi NUNS-a i UNS-a o slobodi medija i bezbednosti novinara naveo je da mu je prećeno zbog posla koji radi. Na čiju uopšte pomoć u takvim slučajevima mogu novonari da računaju, pošto po svemu sudeći na državnu tužiteljku baš i ne mogu?

Uvek moraju da računaju na svoju redakciju i urednike, oni su uvek prva brana. Posle dolaze udruženja, sindikati, kompanija u kojoj rade. Opet, manje žalopojki više rada na otklanjenju razloga za zalopojke.

Oslobađajuća presuda u slučaju ubistva Slavka Ćuruvije ove godine izgleda da je bila još jedna poruka vlasti da su u Srbiji novinari “lake mete”. Da li se uopšte više treba nadati da će brojni napadi na novinare dobiti sudski epilog, a krivci zaslužene kazne?

Ne izgleda mi da hoće i to je rizik koga svako u ovoj profesiji treba da bude svestan. Novinari su kao rudari, kada krenu na smenu svašta je moguće i to je za sada tako. kada budemo imali normalno društvo možda stepen zaštite bude bolji. Ali, na kraju, kao što rudar nađe onaj grumen zlata tako i novinari kada otkriju nešto novo kompenzuju sve probleme koji su ih pratili do tog otkrića.

Prilikom internacionalizacije decembarskih izbornih neregularnosti, OEBS i Evropski parlament su u okviru poboljšanja izbornih uslova naveli i otvaranje javnog servisa za sve političke aktere. Verujete li da je u ovakvoj Srbiji moguće da dođe do otvaranja javnog servisa za one koji nisu istomišljenici vlasti?

Ne verujem. RTS je čista propaganda i oni koji žele da menjaju Srbiju treba da obećaju građanima Srbije da će on biti ugašen pa ponovo napravljen po drugačijim osnovama. To nikada nije bila pristojna TV stanica, nikada ništa važno nisu objavili i ne vidim razlog da kao takvi postoje ubuduće. Moraće sve ispočetka ako bude prilike.

Bonus video