"Postoji ozbiljna opasnost da će obaveza na naknadu štete nastupiti i treba vrlo mudro i obazrivo pristupiti raščišćavanju odnosa sa Rio Tintom", kaže za Novu, penzionisani profesor Pravnog fakulteta Dragor Hiber.
Od predtavnika vlasti slušali smo oprečne stvari – od toga da nas očekuje odšteta, pa do tvrdnji da nema potpisivanih ugovora. U razgovoru sa profesorom Hiberom, zanimalo nas je kako sa pravne tačke gledišta izgleda problem Rio Tinta – da li ga je moguće okončati bez većih posledica i odštete?
„Odgovor na ovo pitanje počeo bih od toga da je o tome da će država biti dužna da Rio Tintu isplati veliku naknadu štete (Predsednik Republike je govorio o milijardu eura), ili pak da postoji pravni način da se iz ovih odnosa izađe bez ikakve obaveze države, donošenjem nekih ili stavljanjem van snage drugih propisa, primenom rezltata referenduma, bilo, kako su neki već primetili, suviše neobrazloženih izjava u javnosti. Neke od njih mogu biti iskorišćene u arbitražnom postupku koji bi mogao da usledi, na štetu Srbije. I ranije su u arbitražama u kojima je jedna od strana (naša) država korišćene izjave zvaničnika. Sem retkih, i pravnici su bez poziva na sve relevantne činujenice, davali „prognoze“ rezultata budućih parnica“, kaže Hiber.
Naš sagovornik skreće pažnju na to da je ugovor koji svi imaju u vidu, kada je Rio Tinto u pitanju zapravo ugovor o zaštiti investicija (skraćeno BIT, bulateralni investicioni ugovor) koji je Srbija zaključila sa Velikom Britanijom 2002.godine i koji je stupio na snagu 2007.godine. Ovakve ugovore Srbija ima sa 47 zemalja, i uobičajeni su u međunarodnoj praksi, kada je jedna od potpisnika pravno nesigurno tržište za prijem investicija.
„Ti ugovori sadrže obavezu države da pruži pravičan i ravnopravan tretman stranim investitorima. Zaštita koja se obećava uključuje ostvarenje legitimnih očekivanja koja su oni imali u momentu investiranja. Promena regulatornog okvira može biti tretirana kao udar na ta legitimna očekivanja. Takođe različit tretman, jedan prema Rio Tintu, drugi prema drugim stranim ili domaćim investitorima. U konkretnom slučaju, sudeči po oniome šta se objavljuje, centralno pitanje bi u budućoj arbitraži moglo biti da li je legitimno bilo da Rio Tinto očekuje eksploatacionu dozvolu ako je dobio istraživačku. Mnogo je osetljivih pravnih pitanja na koja je teško odgovoriti bez kompletnog uvida u činjenice, a kao što je mnogo puta rečeno one nisu stavljene na uvid javnosti. Dakle, postoji ozbiljna opasnost da će obaveza na naknadu štete nastupiti i treba vrlo mudro i obazrivo pristupiti raščišćavanju odnosa sa Rio Tintom“, kazao je Hiber.
Bonus video: Rio Tinto odlazi Šta kažu pravnici, a šta stanovnici Gornjih Nedeljica
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare