0
Srbija je svojim nastupom na samitu o klimatskih promena u Glazgovu potvrdila ono što poslednjih 10 godina u praksi pokazuje, da nema ambiciju da se odrekne uglja i pokrene energetsku tranziciju. Glavni argument srpskih zvaničnika je da odricanje od ovog prljavog energenta zemlju vodi u energetsku krizu i poskupljenje struje, dok sagovornici lista „Nova“ tvrde da će upravo oslanjanje na termoelektrane dovesti do toga.
Viktor Berishaj iz Evropske mreže za klimatsku akciju kaže za „Novu“ da je javnost u Glasgovu od srpske delegacije čula samo poznate političke deklaracije, zbog čega je Srbija dobila nagradu Fosil dana, namenjenu državama „koje čine najviše da postignu najmanje“.
„Srbija se ni ovom prilikom nije priključila ostatku država koje su najavile postepeno ukidanje uglja. Vidimo da ni u proteklom periodu nije mnogo urađeno. Od Pariškog Sporazuma 2015, revizija Nacionalno utvrđenih doprinosa za smanjenje emisija ugljen dioksida još uvek nije završena. Srbija je i dalje najveći zagađivač u regionu, i vidimo da nema realnih planova da se prekine upotreba uglja, i fosilnih goriva uopšte. Na primer, Srbija kasni sa usvajanjem Nacionalnog plana za energetiku i klimatske promene, dok u isto vreme produžava licence za rad termoelektrana“, kaže Bershaj i dodaje:
„Podvlačim da je veoma važno da energetska tranzicija bude i pravedna, a to podrazumeva uključivanje šire profesionalne i civilne javnosti, kao i konsultacije sa zajednicama koje žive od uglja. To se u Srbiji ne dešava, i ne vidi se politička spremnost i ambicija da se tom problemu pristupi ozbiljno i integrisano.”
Programski direktor Instituta za obnovljivu energiju (RERI) Mirko Popović napominje za „Novu“ da je Srbija i kao članica Energetske zajednice imala obavezu da od 2010. do 2020. godine poveća udeo obnovljivih izvora energije u finalnoj potrošnji sa 21 na 27 odsto. Za tih 10 godina, kako kaže, nije napravila nikakav pomak.
“Srbija ima 4 gigavata ili 4.000 megavata instaliranih kapaciteta termoelektrana. Ako napravite jedan vetropark od 50 megavata, pogledajte koliki je to udeo. Uz to nije postojala i ne postoji ozbiljna politika unapređenja energetske efikasnosti, pa je potrošnja, koja je inače velika, nastavila da raste”, kaže Popović.
Srbija će zbog kašnjenja sa energetskom tranzicijom morati da kupuje struju
Uprkos tome što predsedik Srbije uporno ponavlja kako bi Srbija, ukoliko se odrekne uglja, došla u situaciju da izgubi energetsku nezavisnost i podiže cene električne energije, Popović upozorava da će je upravo politika nečinjenja koja je na delu dovesti do toga.
Povezane vesti:
“Ako u naredih 10 godina ne napravi tranziciju ka zelenoj energiji Srbija će baš zbog toga doći u situaciju da bude energetski zavisna, da kupuje struju negde sa strane. Lignit koji koristimo je nekvalitetan, a što ga duže kopamo postaje gori i gori, termoelektrane su sve starije i starije. Sledeće godine bi trebalo da Kolubara A i TE Morava budu isključene sa sistema zato što im je istekao rok propisan ugovorom o osnivanju Energetske zajednice. Tada ćemo ostati bez nekoliko stotina megavata kapaciteta, osim ako ne prekršimo svoju obavezu“, kaže.
Upozorava i da će za veliku emisiju ugljen dioksida biti povećane takse, što će uticati i na cenu električne energije.
“Na tržištu se pojavljuje energija iz obnovljivih izvora koja je jeftinija od one iz uglja, bez subvencija, bez fid-in tarifa (podsticajnih otkupnih cena), bez ičega. U toku 2019. i 2020. cena izgradnje vetroelektrana i velikih solarnih elektrana je rapidno padala jer na tom polju dolazi do značajnog tehnološkog razvoja”, objašnjava programski direkotr RERI i zaključuje:
“Mi smo sa svim odlukama već zakasnili i sad se nalazimo u terminalnoj fazi naše energetske politike. Četiri gigavata termoelektrana je jako teško zameniti u kratkom periodu, svaki dan odlaganja je poguban, a naša strategija je da se pravimo mrtvi”.
Vučić: Niko ne zatvara termoelektrane, zašto bi Srbija
Na pitanje novinara da li će Srbija trpeti sankcije Energetske zajednice ukoliko ne pristupi zatvaranju termoelektrana predsednik Srbije je u četvrtak dao odgovor koji ukazuje da Srbija neće ispoštovati svoju obavezu i zatvoriti TE Kolubara A.
„Još nisam video da je neko u Evropi zatvorio, već su otvorili i deo kapaciteta na ugalj. Engleska se vratila, Poljska nije zatvorila, i ima najnizu cenu struje u Evropi“, rekao je Vučić i dodao da će Srbija smanjivati procenat udela energije koja se dobija iz uglja i graditi obnovljive izvore, koliko je to moguće, ali i da građanima mora da se kaže da sada sem uglja nema drugih izvora električne energije.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
