Regionalni lideri treba da ispune svoja politička obećanja i da se bez odlaganja posvete Zelenoj agendi za Zapadni Balkan. Razarajući uticaji klimatskih promena, kao i svakodnevno toksično zagađenje vazduha, trpe građani širom regiona i plaćaju visoku cenu neefikasnih i nemarnih državnih politika. Poruka je jasna – sve vlade su dužne da postave precizne i ambiciozne vremenske okvire za postepeno ukidanje upotrebe uglja. Snažne nacionalne politike, sa akcionim planovima, predstavljaju okosnicu pravedne energetske tranzicije i put ka suzbijanju klimatskih promena, poručuju ekološke organizacije iz Beograda, Podgorice, Prištine, Sarajeva i Skoplja.

Na prošlonedeljnoj UN COP26 konferenciji u Glazgovu koja je organizovana da se spreče klimatske promene, više od 40 zemalja iz celog sveta obavezalo se da će postepeno ukinuti upotrebu uglja. Od zemalja Zapadnog Balkana među njima je samo Severna Makedonija, iako su i ostale države ovog regiona potpisale i ratifikovale brojne međunarodne sporazume o smanjenju emisije štetnih gasova, ukidanju termoelektrana na ugalj, pre svega. Potrebno je bez odlaganja pokazati jasna političku volju i ambiciju, i razraditi planove aktivnosti sa ciljem da se ostvari potpuna dekarbonizacija regiona do 2050. godine.

Organizacije za zaštitu životne sredine iz regiona pozivaju svoje državnike da donesu ambiciozne planove za postepeno ukidanje upotrebe uglja do 2030. godine, što podrazumeva urgentne i smele nacionalne strategije energetske i pravedne tranzicije sa fosilne na zelenu energiju.

„Za zemlje u razvoju poput Zapadnog Balkana nema alternative: ugalj mora biti izbačen iz upotrebe do kraja ove decenije. Realnost je da, šest godina nakon Pariskog sporazuma, planovi za smanjenje gasova staklene bašte (Nacionalno utvrđeni doprinosi) ili nisu doneti ili se ne sprovode. Pored toga, proces koncipiranja i usvajanja ovih zakona nije bio inkluzivan i transparentan, zbog čega su izostali brojni društveni i ekološki aspekti ovih procesa, što njihovu buduću implementaciju čini problematičnom“, navodi se u zajedničkom saopštenju ekoloških nevladinih organizacija „Centar za životnu sredinu“ iz Bosne i Hercegovine, „Eko-svest“ iz Severne Makedonije, „Green Home“ i „Eco-team“ iz Crne Gore, RERI i BOŠ iz Srbije i „Mreža za klimatsku akciju Evrope“.

Podsećaju da česte i ozbiljne klimatske nepogode sve češće ugrožavaju normalan živote ljudi u regionu. Nedavno su obilne kiše izazvale razorne poplave u sarajevskoj regiji, u Bosni i Hercegovini, ostavivši čitava naselja paralizovana i satima bez struje.

Centar za životnu sredinu iz Bosne i Hercegovine:

„Trenutna situacija u BiH je veoma simbolična – bujične poplave su se dešavale u vrijeme najveće klimatske konferencije u Glazgovu. To samo pokazuje da je naša zemlja, iako mala, takođe teško pogođena klimatskom krizom – što naši političari često vole da zanemare. Slušamo prazne fraze bez istinskih opredeljenja za smanjenje i prevenciju glavnog uzroka ove ekološke krize – a to je industrija uglja. Zbog toga zahtevamo da scenario za dekarbonizaciju bude odmah deo političke agende, da se ukinu svi novi projekti za nove termoelektrane na ugalj, i da se vlada obaveže na tačan datum za postepeno ukidanje upotrebe uglja.”

Razni su nivoi aktivnosti na polju klimatskih promena u državama Zapadnog Balkana, ali čak i one države koje su ispred ostalih treba da pojačaju svoje napore. Iako je Severna Makedonija nazvana regionalnim liderom zbog postavljanja jednog od najambicioznijih klimatskih i energetskih ciljeva, nedostaje jasan plan kako da se to ostvari. Na drugoj strani spektra, Bosna i Hercegovina i Srbija čak planiraju otvaranje novih termoelektrana na ugalj – Kostolac, Kolubara B, Ugljevik 3 i Tuzla 37. Kosovo je, uprkos tome što još nije zemlja članica UN-a, učesnik Sporazuma o energetskoj zajednici, te je stoga u obavezi da pokaže odlučnu posvećenost ciljevima postepenog ukidanja upotrebe uglja.

Green Home i Eko-tim iz Crne Gore:

„Zvanična najava Crne Gore o prestanku dalje zavisnosti od fosilnih goriva nakon 2035. je dobrodošao korak, iako pozivamo na jaču ambiciju. Sada je imperativ da vlada usvoji jasnu mapu puta kako bi osigurala da je energetska tranzicija pravedna i da niko ne ostane zaboravljen. Dekarbonizacija i reorganizacija energetskog sektora se već dešava, tako da su nam potrebne konkretne aktivnosti, kao na primer hitno usvajanje Nacionalnog i energetskog klimatskog plana (NECP) i Nacionalnog plana adaptacije (NAP)”.

Regulatorni institut za obnovljive izvore energije i životnu sredinu i Beogradska otvorena škola iz Srbije:

„Srbija je poslednja od zemalja iz regiona koja je počela da razvija NECP, i to bez adekvatnog učešća javnosti. Energetska tranzicija je započeta bez otvorenog i transparentnog javnog dijaloga, ciljevi i ambicije nisu jasni, a društvene i ekonomske implikacije nisu predstavljene građanima. Celokupni proces razvoja energetske i klimatske politike šalje pomešane poruke, sa izradom NECP-a i Strategije razvoja energetike sa jedne strane, i otvaranjem vrata za nove 3GV termoelektrane u Nacrtu prostornog plana, sa druge strane. Kontroverzne poruke se šalju i od nadležnih institucija u vezi sa energetskom tranzicijom, ali jedna poruka zvoni glasnije od drugih – predsednik Vučić je svetu u Glazgovu najavio da Srbija ne može da obeća vremenski rok kada je reč o povlačenju upotrebe uglja. Ovo nas ostavlja bez nade i optimizma kada razmišljamo o zelenoj budućnosti naše zemlje”.

Zajednička poruka:

„Posle nekoliko nedelja pregovora na UN konferenciji za klimatske promene, imamo jedan siguran konsenzus – naučni dokazi su jasni i svet treba da ograniči porast globalne temperature za 1,5 stepeni Celzijusa kako bi se usporile klimatske promene, pre svega smanjenjem upotrebe fosilnih goriva. Do sada su regionalni napori bili slabi i zaostaju u svakom pogledu. Naše zemlje ne mogu sebi da priušte ovo odlaganje jer će teret biti još veći po naše zdravlje i stalno rasti štete uzrokovane destruktivnim uticajima klimatskih promena. Štaviše, kriza COVID-19 ili bilo koja unutrašnja politička situacija, ne mogu se koristiti kao izgovor za odlaganje postavljanja konkretnih ciljeva i jasnih akcionih planova za postepeno izbacivanje upotrebe uglja u ovoj deceniji, uz pravednu tranziciju. Pozivamo sve regionalne vlade da poštuju svoje političke obaveze i da pokažu odgovornost i istinsku posvećenost interesima i dobrobiti svojih građana i usmere region na put Zelene agende za Zapadni Balkan”.

***
Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram