Pored loših uslova rada, mobinga, ponižavanja, nedostatka opreme i materijala za rad visina plate koju lekar u Srbiji zaradi, nakon višegodišnjeg učenja i spremanja za ovaj posao, ne predstavkja ništa drugo do nepoštovanje i omalovažavanje njegovog znanja, stručnosti i položaja. Kad naši zdravstveni radnici uporede svoje plate s primanjima kolega u zemljama regiona, a posebno u Evropskoj uniji, shvate da su na samom dnu, odakle niže - ne može.
Lekar specijalista u Srbiji mesečno zaradi oko 1.000 evra, odnosno 120.000 dinara, dok njegov kolega u susednoj Crnoj Gori ili Makedoniji primi 1.500, u Hrvatskoj 2.700, Sloveniji 2.000 do 3.000, Albaniji i Bugarskoj oko 2.000 evra. U Rumuniji ova zarada ide i do 4.000.
Nemačka je uvek najprimaljivija destinacija za srpske lekare. Tamo je poprilično velika razlika između bruto i neto zarade. Lekar koji ima bruto platu 8.000 evra primiće neto iznos između 4500-5500 evra. Postoji više poreskih grupa, pa će iznos plate koji na kraju nemačkom lekaru legne na račun biti u sledećem rasponu, zavisno od to kojoj kategoriji pripada.
Suma je izračunata na bruto iznos od 8.000 evra, odnosno neto od 4.000 do oko 5.500 evra u zavisnosti od poreske grupe kojoj pripadaju.
Foto: Dragan Mujan/Nova.rs
“Plata lekara u Srbiji je džeparac, i to bedan. Ako poredimo naša primanja sa kolegama u okruženju i u svetu, treba da se stidimo kao država i sistem, što smo dozvolili da budemo na dnu. Nažalost, ni plata nije naš najveći problem, koliko je nepostojanje kadra, a sa tim u vezi i opterećenost poslom, broj dežurstava i organizacija posla, u kojoj ne možete da odete na normalan odmor, jer nema ko da vas pokrije”, kaže za Nova.rs neurolog dr Anđela Gavrilović, koja je ceo radni vek provela u KBC Zvezdara.
Lekarima u bolnicama nisu adekvatno plaćena dežurstva, ni prekovremeni rad, a obim posla se neprestano povećava.
“Ljudi nam odlaze. Sada jedan čovek radi posao za četvoro, pa bi shodno tome, trebalo da primi četiri plate. Nekad je potrebno da se lekar klonira, da bude na pet mesta istovremeno da bi pokrio službu, a onda, posle svega, dobije bednu zaradu. Od te plate kupujemo čak i uniforme, plaćamo benzin za auto kojim idemo do posla, nama je dežurstvo trošak, a ne bonus na primanja. Kad već radimo do iscrpljivanja, do poslednjeg atoma snage, onda bi bar bilo pošteno da imamo materijalnu kompenzaciju, jer nemamo psihološku, a ni onu od pacijenata koji su očajni, što je sasvim razumljivo. Ne zaboravimo da naša greška nekoga može koštati života, a kad nema relativno zdravog i zadovoljnog zdravstvenog radnika, onda nema ni zdravog naroda”, upozorava dr Gavrilović.
Naime, osnovne studije na Medicinskom fakultetu traju šest godina, posle čega slede dve godine staža/prakse, a potom još četiri do šest godina specijalizacije. Nakon tih dugih i napornih 10 do 15 godina školovanja, lekar u Srbiji dobija titulu specijaliste, koji život posvećuje spašavanju drugih, a njegova plata jedva da prelazi 1.000 evra, dok u susednoj Rumuniji medicinska sestra, sa četvorogodišnjom srednjom stručnom spremom, ima za 700 evra veća primanja.
“Sa dežurstvima koja su često i preko 40 sati mesečno prekovremenog rada sa minulim radom i dodacima, plata nekada bude i do 150, odnosno 160.000 dinara, ali to je sve na osnovnu zaradu. Ono što je apsurd je to što je naša država pre šest godina usvojila Zakon o platnim grupama, a on nam garantuje da ćemo imati veće plate. Nažalost, primena tog zakona odložena je do 2025., u suprotnom bi ovog trenutka plata lekara specijaliste bila preko 180.000 dinara osnova, a sa dežurstvima i dodacima bi dostigla i 300.000, kolika je recimo u Rumuniji”, kaže za Nova.rs anesteziolog dr Rade Panić, predsednik Sindikata lekara i farmaceuta Srbije.
Dobro je poznato da zdravstvene ustanove širom naše zemlje kubure sa osobljem, da nam se lekari, ali i svi drugi medicinski radnici osipaju i odlaze na rad u inostranstvo u potrazi za boljim uslovima i daleko većim primanjima. U Srbiji i dalje bolnice zapošljavaju na određeno, ugovori ističu posle tri meseca, pola godine ili godinu dana, potom ih uprave raskidaju, pa dovode nove “bele mantile”, koje ucenjuju radnim mestom, sa doduše niskom platom, ali tako nema buke, jer ko ćuti možda dobije i stalni radni odnos.
Podsetimo, ministarka zdravlja Danica Grujičić, nedavno je izjavila da će jačanje primarne zdravstvene zaštite biti prioritet ministarstva u njenom mandatu, a na pitanje našeg portala kako će motivisati lekare i medicinsko osoblje da rade u seoskim i manjim sredinama, odgovorila je da su „standard i odgovarajuća plata, motivacija broj jedan“.
„Da se ja pitam doktori bi imali najmanje 300.000 dinara platu, ali ne pitam se, naravno. Moramo znati da imamo ograničene svote novca, ali za neku pristojnu svotu, ta deca bi pristala da rade i da iz svog mesta idu u unutrašnjost Srbije“, rekla je Grujičić, bez konkretnog navođenja kolika bi bila ta „pristojna svota“, i ko se to pita i određuje plate lekara u Srbiji.
Plate lekara u Srbiji, zemljama regiona i EU
Srbija – lekar specijalista – 1.072, subspecijalista – 1.200, doktor medicine – 918, medicinska sestra/tehničar sa četvrtim stepenom stručne spreme – 568.
Crna Gora – lekar specijalista – 1.535, subspecijalista – oko 1.700, doktor medicine – 1.220, medicinska sestra/tehničar – oko 600.
Hrvatska – lekar specijalista – 2.797, subspecijalista – 2.965.
Slovenija – lekar specijalista – 2.000 do 3.000, subspecijalista – oko 4.000.
Makedonija – lekar specijalista do 1.500.
Albanija – lekar specijalista – do 2.000.
Bugarska – lekar specijalista – do 2.000.
Rumunija – lekar specijalista – 4.000, subspecijalista – 7.000, medicinska sestra/tehničar – 1.700.
Nemačka – lekar specijalista – 4.000 do 8.000, subspecijalista 10.000 do15.000.
Napomena: Sve plate izražene su u evrima.
BONUS VIDEO: „Badnje veče sa lekarima i pacijentima Urgentnog centra u Beogradu“
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare