Spisak od čak 77 lekova i medicinskih pomagala, koji kruži društvenim mrežama, za koje je navodno u apoteci neophodan lekarski izveštaj, prema rečima farmaceuta nije još zvaničan, ali se instrukcije o izdavanju ovih medikamenata u većini ustanova već primenjuju. Gotovo pola miliona građana pročitalo je ovaj spisak, a paniku i revolt izazvala je činjenica da ćemo morati kod lekara svaki put kada nam zatrebaju tablete erijusa za alergiju ili hloramfenikol mast, koje inače ima svaka kućna apoteka. Uvođenje rigoroznih pravila za izdavanje lekova i napadi na pacijente zbog “gomilanja” zaliha, samo su, smatraju zdravstveni radnici, paravan za očiglednu nestašicu, koju nadležni ne priznaju, a koja traje već mesecima.

Posle burnih reakcija građana na spisak koji pacijentima drastično komplikuje podizanje lekova u apotekama, a lekarima opšte prakse svakodnevni posao, pokušali smo da pronađemo obaveštenje i novi Pravilnik sa spiska, na zvaničnom sajtu Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje (RFZO). Međutim, ova informacija, koja bi trebalo da bude transparetna i dostupna svima, a naročito hroničnim bolesnicima – ne postoji.

Foto: Privatna arhiva

“Nismo zvanično dobili uputstva koje sve lekove da izdajemo uz lekarski izveštaj, ali otprilike znamo i čekamo instrukcije. Erijus će svakako morati uz izveštaj, jer je bila nestašica, kao i hloramfenikol, jer je antibiotska mast, ali ga i dalje nema na stanju. Svi lekovi za dijabetes, štitnu žlezdu, kao antipsihotici, ne smeju se više izdavati bez lekarskog izveštaja”, kaže Milena Đ., koja radi u jednoj beogradskoj apoteci.

Njena koleginica iz druge apotekarske ustanove, rekla nam je da su građani u panici i da u poslednjih nekoliko dana dolaze samo da pitaju za koje sve lekove moraju prethodno kod lekara.

“Ljudi su navikli da pojedine lekove uzimaju i bez recepta, jer ih piju godinama. Međutim, za lekarski izveštaj će morati u dom zdravlja, da čekaju u redovima, samo da bi dobili papir koji im omogućava podizanje leka”, kaže Dragana, apotekarka.

apoteka
apoteka

Pacijenti su ogorčeni, jer je na ovaj način država prebacila krivicu na njih, a dodatno će opteretiti lekare opšte prakse, iako je poznato da je nestašica lekova u celom svetu.

Pročitajte još:

Pacijenti besni

Komentari na ovaj spisak su kilometarski, a revolt građana izbija iz svake reči.

“Hvala za spisak. Malo je muke lekarima po DZ, sad treba da idemo kod njih i po mast za oči, tablete za alergiju… ako nešto pomogne zdravstvu, to će”, jedan je od komentara na društvenim mrežama.

Negativnim reakcijama se jedva kraj nazire.

“I nekog npr. ujede osa, stršljen, on trči do lekara i čeka u čekaonici da bi preventivno uzeo xyizal, ili kako se već pise??? Alergijske reakcije nisu baš nešto čime se treba igrati, ne znam…”.

lekovi
Foto: Promo

Građani sa dugogodišnjim alergijama su najviše pogođeni.

“Mene trenutno pogađaju Aerius i Nixar na ovom spisku. Oko dva noću kad oteknem od nepoznatog alergena, treba da odem kod svog lekara da mi napiše recept? Ili da odem u Urgentni centar gde je prva rečenica – Kako niste imali u kući ništa protiv alergije!“

„Nadležni ne žele da priznaju da postoji nestašica“

Jedan od komentara koji je privukao najviše pažnje dala je doktorka Slavica Plavšić, specijalistkinja za plućne bolesti, koja za Nova.rs tvrdi da iako je opravdano izdavati pojedine lekove isključivo uz recept, traženje lekarskog izveštaja je ugrožavanje privatnosti pacijenta, a ovaj način “rešavanja” problema je bežanje od istine koju nadležni ne priznaju, a to je da su nestašice uveliko prisutne svuda, pa i u Srbiji.

Foto: N1

“Tendencija svuda u svetu je takva da bilo šta što sadrži antibiotik, ne bi smelo da se izdaje bez recepta, ali ovo što se u Srbiji radi je naopaka mera. Krenuli smo otpozadi. Znamo da je nestašica lekova svuda u svetu, pa i kod nas, ali to treba javno reći. Lekovi se teško nabavljaju zbog pandemije, a onda i rata u Ukrajini i to nije nikakva filozofija. Međutim, direktorka RFZO je nedavno izjavila da nema nestašice, a svedoci smo da to nije tačno. Nije se u svojim izjavama čak ni ogradila da je to privremena nestašica, već poriče da uopšte postoji. Umesto da objasni narodu da ne gomilaju lekove, ne prave zalihe, da imaju razumevanja za krizu, oni idu naopakim redom. Ispada sad su krivi svi pacijenti jer gomilaju lekove i tako se pravi transfer krivice, ali ko će recimo zloupotrebiti hloramfenikol mast, pa niko nije toliko nerazuman”, naglašava u razgovoru za Nova.rs prim. dr Plavšić.

Slavica Plavšić Foto: Privatna arhiva

Uvođenje “drakonskih” mera za izdavanje lekova, samo komplikuje situaciju pacijentima i lekarima opšte medicine, u koje se, na ovaj način, gubi poverenje.

“Sad ispada kao da ne verujemo receptima koje nam daju naši izabrani lekari, već moramo uvek uz sebe imati izveštaj specijaliste. Nažalost, lekari opšte medicine su potcenjeni, pa ljudi u njih imaju sve manje poverenja, a njima treba najviše da verujemo i njihov recept treba da bude dovoljan. Opšta praksa je preopterećena gužvama i ogromnom birokratijom koja im je nametnuta, a sada će ih još više opteretiti. Na ovaj način ugrožavaju i privatnost pacijenta, jer neko u apoteci ne treba da čita nečije dijagnoze, posebno u maloj sredini gde se svi znaju. Nekim ljudima je neprijatno da za određene bolesti daju svoj izveštaj bilo kome”, kaže doktorka Plavšić.

Ona objašnjava zašto će ovaj sistem, po ko zna koji put, dovesti do slivanja novca u privatnu praksu.

Foto: Shutterstock

“Pacijentima se ovako komplikuje i otežava način dobijanja potrebnog leka, a specijalistima se povećava obim posla, povećavaju se gužve i omalovažavaju se pisanjem formalnih izveštaja. Izabrani lekari se potpuno degradiraju i ponižavaju. Oni znaju koji su lekovi deficitarni, pa će ponuditi pacijentima alternativu ili paralelu ako postoji. Odlaskom u više apoteka i pokazivanjem izveštaja ugrožava se privatnost pacijenta. Na ovaj način pacijenti se direktno ‘prosleđuju’ privatnim lekarima jer je do državnih teško doći. Tako da će se opet novac najviše slivati u privatne zdravstvene ustanove i apoteke. Pacijenti koji imaju novca, snalaze se nabavkom lekova iz inostranstva, iz zemalja regiona ili iz Mađarske, Bugarske, Nemačke. Oni koji nemaju para ostaju bez potrebne terapije, razboljevaju se sve više i tako se pravi začarani krug ili vrzino kolo. Kada imamo recept, lekarski iveštaj je nepotreban, suvišan i besmislen”, zaključuje prim. dr Plavšić.

O razlozima za uvođenje neophodnih lekarskih izveštaja za podizanje pojedinih lekova i očiglednoj nestašici na tržištu, pitali smo RFZO, ali do objavljivanja ovog teksta, odgovor nije stigao.

***

BONUS VIDEO: Zbog onih koji bi da smrašaju – u apotekama nestašica leka za dijabetičare.