1
U smenama od po 12 sati, voze najugroženije, najteže povređene i bolesne odrasle ljude i decu, koja se bore za život i kojima svaki sekund može biti presudan. Iz centra Obrenovca i okolnih sela, do najbliže bolnice u Beogradu prolaze kroz najveće gužve, koje ni rotacije često ne mogu da “razbiju”, uz stalno prisutnu nervozu, stres i hronični strah, da bi pacijent mogao da izdahne, ako oni - ne stignu na vreme. Sve ovo, vozači Hitne pomoći u Obrenovcu, rade za osnovnu platu nižu od minimalca, koja ne prelazi 37.000 dinara mesečno, a kako kažu, kad većina njih ode u penziju, mladi neće raditi za ovu bedu, pa će nam i pacijente prevoziti “majstori” sa Šri Lanke, kao što je to slučaj u gradskom prevozu.
Pročitajte još:
1
0
1
0
“Radimo požrtvovano i savesno svoj posao, vozimo pacijente iz udaljenih sela do bolnica u Beogradu i odmah se vraćamo nazad po nove. Prelazimo stotine kilometara svaki dan, a opet smo plaćeni daleko manje od kolega koje voze u Hitnoj, u centru većih gradova Srbije. To je nepravda koju naša uprava ne može da reši više od 20 godina. Kada ih pitamo zašto samo mi radimo za plate manje od minimalca, kažu da su za to krivi ’žuti, koji su pokrali Hitnu’, ali ti ‘žuti’, nisu na vlasti evo već 11 godina, pa do kada će da se vade na njih?”, besno se u razgovoru za Nova.rs, pita jedan od vozača saniteta Hitne pomoći u Obrenovcu, čiji je identitet poznat redakciji.
Mesečna primanja ljudi, od kojih velikim delom zavisi da li će pacijenti, žrtve saobraćajne nesreće, upucavanja, infarkta ili drugih povreda i bolesti, umreti ili nastaviti sa životom, su sramota.
“Naša plata ista je kao plata spremačice. Ne potcenjujem njihov posao, ali smatram da je ovo što mi radimo mnogo stresnije, pa valjda zaslužujemo više. Osnovna plata, bez dodataka i stimulacija, iznosi 36.470 dinara. Na tu platu primili smo manje od 2.000 naknade za 10 sati noćnog rada i dobijamo stimulaciju od dodatnih 5.000, koja svakog časa može biti ukinuta. Kada se sve to sabere, plata je mizerna, dobijamo je u dva dela, prvi je oko 20.000 plus drugi oko 15 ili 16.000, i jedva preživljavamo. Svi imamo porodice, decu, plaćamo račune, poreze, a život sa manje od 40.000 je nemoguć, pa čuli ste da je čak premijerka izjavila da bi ona od tog novca uspela da preživi tek nekoliko dana. Šta onda više da komentarišemo”, priča naš sagovornik.
Plate vozača Hitne pomoći, u većim gradovima Srbije su, tvrdi on, duplo veće.
“Radimo potpuno isti posao kao i svi drugi. Kada izađemo na ubistvo, saobraćajku i slično, niko nas ne pita odakle dolazimo, već se podrazumeva da odmah pacijenta, ili više njih, vozimo u Urgentni centar, koji je od nas mnogo udaljeniji, nego od kolega koji rade u gradu”.
Beogradska Hitna pomoć u ekipi uvek ima tehničara i lekara, što u Obrenovcu nije slučaj.
“Svakoga dana idem sam na teren, doktor i tehničar su u ekipi samo kad su gušenja, saobraćajke, upucavanja, ali ako je recimo prelom kuka, ili neki sličan slučaj, idem samo ja. Moram sam da nosim pacijenta iz kuće u vozilo, što nije moj posao, jer ne znam kako da im priđem, mogao bih nekoga slučajno da povredim, ali nemam izbora. U brojnim situacijama sam kao vozač držao balon dok rade reanimaciju i radio poslove medicinskih radnika, jer njih nema dovoljno i uglavnom nisu prisutni, ostaju u domu zdravlja jer i tamo ima mnogo posla”, priča naš sagovornik.
Zbog sve većih gužvi u Beogradu, često mu za povratak u Obrenovac treba i sat vremena, sa uključenom rotacijom, a pacijenti čekaju.
“To je ogroman period za Hitnu pomoć, jer pacijenti ne mogu toliko da čekaju. Vozimo ih u Urgentni centar u Beograd, pod rotacijama i sirenama kroz onu nenormalnu gužvu svaki dan i sve češće nam treba i sat vremena da se vratimo u Obrenovac, jer ni rotacije ne pomažu. Stalno smo pod stresom da nekoga ne udarimo, ne daj bože. Odgovorni smo za živote svih ljudi koji su u vozilu. Radimo u smenama od po 12 sati i nikad nismo pravili pitanje i ako ostanemo duže na poslu, a to se kod nas ne plaća dodatno”.
Hitna pomoć Doma zdravlja Obrenovac pokriva sela Ljubinić, Konatice, Ušće i Malu Moštanicu.
“Od Obrenovca vozimo oko 30 kilometara u jednom pravcu u sve bolnice u Beogradu, na VMA, u Klinički na Urgentni, u dečije bolnice, na Banjicu, Dedinje, šta god nam kažu, pa mi nije jasno zašto manje vredi naš rad u odnosu na kolege iz centra. Radimo danju, noću, vikendom, praznicima. Sad za Novu godinu bilo je, na sreću, tri vozača u noćnoj smeni, a imali smo šest puta vožnju za Beograd i osam terena unutar opštine. Dešava se da u jednom danu imamo i više od osam puta vožnje za Beograd i odmah se vraćamo po nove pacijente”, kaže ovaj vozač Hitne.
Ljudi odlaze u penziju ili menjaju vrstu posla.
“Jedan kolega nam sad odlazi da vozi međugradski autobus, a u toj firmi imaće 100.000 platu, pa samo lud ne bi prešao. Dosta kolega je pred penzijom, a kad oni odu, u Hitnoj neće biti nikoga da prevozi pacijente. Mladi ljudi neće ovako težak i stresan posao da rade za minimalac, pa ćemo i ovde verovatno imati kolege iz Šri Lanke, kao što imaju vozači gradskih autobusa”, upozorava naš sagovornik.
Za FK Radnički, Opština Obrenovac dala je, ističe on, 15 miliona dinara pomoći.
“A nama ne mogu da pomognu, jer kad god smo tražili, odgovor je bio da nema u budžetu. Zbog niskih plata, pisali smo gradonačelniku Aleksandru Šapiću, zatim i Miroslavu Čučkoviću, pa i Ministarstvu zdravlja, ali nam niko nije odgovorio. Direktor doma zdravlja je penzioner, a vodi Hitnu, on ne sme nikome da se zamera, niti da za nas traži više. Sramota me je da kažem za koje pare radim. Ljudi znaju koliko sam odsutan od kuće, od porodice, zbog ovog posla, a sa ovakvim primanjima ne možete ni da zamislite kako preživljavamo”, naglašava naš sagovornik iz Obrenovca.
Za državu smo nevidljivi, kaže za Nova.rs njegov kolega vozač iz Hitne pomoći u Obrenovcu, čija je osnovna plata takođe ispod 40.000 dinara.
„Direktor nam daje 5.000 dinara stimulaciju na platu svakog meseca, ali to je njegova dobra volja i to je novac koji je zaradio dom zdravlja. Od države dobijamo crkavicu jer nas uopšte ne vidi. Dobijamo platu iz dva dela, prvi oko 22.000, a potom i drugi deo sa kojim je opet niža od 40.000, plus stimulacije i naknade za noćni rad. Moja plata za prošli mesec, samo osnova, bila je 36.460 dinara. Kada sam počeo da radim, primao sam 24.200 dinara, a evo, posle nekoliko godina i dalje sam ispod minimalca. Nikakve razlike nema u infarktu čoveka koji dođe u našu Hitnu pomoć ili u Gradski zavod za hitnu medicinsku pomoć u Beogradu, pa samim tim ne treba da budu ni duple razlike u platama zaposlenih“, kaže ovaj vozač saniteta.
Iz Gradskog zavoda za hitnu medicinsku pomoć u Beogradu, potvrdili su da su plate vozača gotovo duplo veće nego njihovih kolega koji voze pri domovima zdravlja.
„To je stari problem, koji datira još od kraja devedesetih. Trebalo je da se završi Uredba, da se promene koeficijenti, kako bi oni dobijali veću, osnovnu platu, ali to još nije urađeno, a plašim se ako se ljudi razbesne, otići će i domovi zdravlja ostaće bez vozača. Svi vozači u Srbiji koji voze pri domovima zdravlja imaju daleko manje plate od njihovih kolega koji rade pri zavodima u velikim gradovima“, rekao nam je jedan od lekara iz Hitne pomoći u Beogradu.
Ipak, direktor Doma zdravlja Obrenovac, neuropsihijatar dr Obrad Isailović, koji sa svoje 72 godine vodi ovu ustanovu, najavljuje da će uz “našu Vladu”, u 2023., plate rasti svakoga dana!
“Ničija plata nije dovoljna, ni doktori nisu zadovoljni, nisam čak ni ja, a ako vozači Hitne u Beogradu imaju veća primanja od onih koji voze za nas, to je zato što oni rade u Zavodu, a to nije isto. Mada naši vozači prelaze veću kilometražu i mnogo rade, to je tačno. Od 1. januara svima u javnom sektoru su povećane plate za 12 odsto, pa i vozačima Hitne pomoći. Verujem da će uz ovakvu Vladu Srbije, njihovu politiku, predsednika koji brine o narodu, svakim danom plate rasti”, bez imalo ironije u glasu, izjavio je za Nova.rs doktor Isailović.
Na naša pitanja o platama vozača u Hitnoj pomoći u Obrenovcu i pri svim domovima zdravlja u Srbiji, iz Ministarstva zdravlja nisu odgovorili do objave ovog teksta.
BONUS VIDEO
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare