U smenama od po 12 sati, voze najugroženije, najteže povređene i bolesne odrasle ljude i decu, koja se bore za život i kojima svaki sekund može biti presudan. Iz centra Obrenovca i okolnih sela, do najbliže bolnice u Beogradu prolaze kroz najveće gužve, koje ni rotacije često ne mogu da “razbiju”, uz stalno prisutnu nervozu, stres i hronični strah, da bi pacijent mogao da izdahne, ako oni - ne stignu na vreme. Sve ovo, vozači Hitne pomoći u Obrenovcu, rade za osnovnu platu nižu od minimalca, koja ne prelazi 37.000 dinara mesečno, a kako kažu, kad većina njih ode u penziju, mladi neće raditi za ovu bedu, pa će nam i pacijente prevoziti “majstori” sa Šri Lanke, kao što je to slučaj u gradskom prevozu.