Srpska porodica Dukanac koja godinama živi u Francuskoj, već neko vreme proživljava pakao sa svojim podstanarem koji ne želi da izađe iz njihovog stana u centru Beograda. Snežana u razgovoru za Nova.rs ističe da su ona i suprug očajni jer ne znaju šta da rade kako bi došli do svog stana. U međuvremenu, podstanar je postavio blindirana vrata, kameru, a čak im je i zabranio da mu se obraćaju. Zbog toga su Dukanci angažovali advokata, a potom i podneli tužbu Prvom osnovnom sudu sa zahtevom za iseljenje.
Porodica Dukanac već nekoliko godina bije bitku sa podstanarem, a u avgustu 2023. kap je prelila čašu kada su s njim raskinuli ugovor o zakupu, ali on i dalje ne želi da napusti prostor.
Sve je počelo, kako Snežana priča za Nova.rs, 2014. godine kada su odlučili da se odsele iz Beograda i odu kod majke njenog supruga u Francusku.
„Ja sam 2013. godine proglašena tehnološkim viškom, protivzakonito, iako sam bila u šestom mesecu trudnoće. Zbog stresa i svega, porodila sam se prevremeno. Kada su nam posle sedam dana lekari rekli da beba ima šum na srcu, odlučili smo da je odvedemo u Francusku na preglede jer je moj suprug francuski državljanin. Tu se javlja problem jer – šta raditi sa stanom od sto kvadrata, u centru grada, a nikada se nismo bavili izdavanjem?“, počinje priču Snežana.
Kada su spakovali kofere i otišli u Francusku, Dukanci su stan poverili na čuvanje bliskom komšiji.
„Posle toga je moja drugarica živela u našem stanu jer se rastala sa suprugom. Kada je otišla iz Beograda, zamolila sam je da njena ćerka bude u našem stanu, prosto kako ne bi bio sam. Pritom, imamo problematičnog upravnika koji radi neke stvari koje ne bi smeo. Ali to je druga priča. Svakako, nismo smeli da ostavimo stan bez igde ikoga, a u blizini tog čoveka. Tako da je tu živela ćerka moje prijateljice sa svojim dečkom. Međutim, rešila je da posle nekog perioda ode u Holandiju da radi preko studentske organizacije. Opet se javlja problem – ko će nam čuvati stan“, nastavlja ona.
U tom periodu, njena svekrva Maja se razbolela. Rekla im je da je upoznala ljude koji su joj rekli da bi vlasnik apoteke koja se nalazi u njihovoj zgradi, želeo da iznajmi njihov stan.
„Kazala nam je da on pristaje na investicioni ugovor. Taj stan je bio u savršenom stanju, ali pošto se zgrada sleže, ipak je trebalo hoblovati parket. Vlasnik apoteke je rekao da će staviti novu stolariju, a moja svekrva je predložila da mu damo stan za 300 evra čisto da nam čuva stan kada je već čovek na mestu, poznaju ga njene prijateljice, i mi ulazimo u tu priču naivno“.
Pored velikih problema s kojima su se u tom periodu suočili – dete kom je potrebno nega, baka koja ima najtežu bolest i koja je prošla kroz dve hiruške intervencije, Snežana i suprug Marko odlučuju da pristanu na apsolutno sve što se tiče novog stanara i njegovih zahteva.
„Iznos zakupa je bio 300 evra u dinarskoj protivvrednosti za tri meseca. Ugovor je predviđao da se u prvom periodu investicija nadoknadi besplatnim stanovanjem što je trajalo, ne znam sigurno, ali oko 2 godine. Obzirom da živimo u inostranstvu, uplaćivao je u dinarskoj protivvrednosti na naš račun u Beogradu. Ugovor je overen i na zakup plaćen porez. Zakup je redovno plaćao, a od raskida Ugovora, račun je zatvoren obzirom da mi nemamo druga primanja u Srbiji i nema potrebe za aktivnim računom“, pojašnjava naša sagovornica.
Snežana se priseća kada je posumnjala da nešto nije u redu.
„Prvo, njegova partnerka dolazi da pogleda stan, a on nam je rekao da će sam živeti, s tim što dok ona radi u apoteci, njeno dete će biti sa njim u stanu. Nisam htela da ulazim u tu priču, jer sam imala dovoljno frontova na kojima sam tukla bitke. I u jednom momentu stiže mejl da se on ne oseća sigurno i da želi da menja vrata. Otkud to sad odjednom? Hoće on blindirana vrata. Rekoh, okej, ali mora da nam da primerak ključeva. Druga tačka ugovora podrazumeva da nakon radova koji su napravljeni, a koje je nadgledao Markov ujak, kaže da mi treba da sračunamo, uz oba potpisa, koliko iznose ti radovi. Taj susret i potpis se nikada nisu desili“, navodi dalje Snežana.
Podstanar, dakle, nije plaćao kiriju u zamenu za izvođenje radova u stanu, ali da bi vlasnici utvrdili koliko on može besplatno da stanuje, trebalo je izračunati troškove koje je napravio renoviranjem.
Snežanin suprug je samo jednom ušao u stan, na brzinu. Spisak svih troškova podstanara im, kako navodi, nikada nije dostavio.
„On je stalno pravio izgovore kako žuri, kako sada ne može i tako dalje, iako se mi interesujemo da uđemo u stan i vidimo šta se sve radilo i koliko je sve koštalo. Sve ovo držimo u tajnosti od moje svekrve jer je žena bolesna, da se ne bi stresirala. Ona je 2018. godine rekla da želi da prepiše stan na mog supruga. Želela je još jednom da vidi taj stan u kom je odrasla i koji je nasledila od oca, tako da je otišla u Beograd i saopštava podstanaru da je stan od sada Markov. On je nju toliko izvređao, da žena nije mogla da dođe k sebi. Rekoh: Pusti ga, neće on nama oteti stan“, objašnjava naša sagovornica.
Snežana kaže da najbolje pokazuje koliko je podstanar loš čovek to što nije dozvolio njenoj svekrvi, koja je onkološki bolesnik, da još jednom uđe u stan.
„Zamislite samo koliko je bezobrazan i drzak. Sramota. U tom momentu, već počinjem da se osećam nervozno i uplašeno. Dopisujemo se s njim preko mejla. Pitam ga gde su naše stvari, a on kaže da su u magacinu u kom oni drže lekove. Čekajte, da li u magacinu na Dorćolu mogu tako da se drže lekovi? Pitam policiju, oni kažu da moramo da se obratimo inspekciji. Znači, neverovatno. I onda se pojavljuje onaj uprvanik s početka razgovora koji je došao da obezbedi da mi ne uđemo u naš stan. Možete li da poverujete? Moj suprug u prisustvu dva svedoka i policije pita zašto je kamera iznad stana broj devet uperena u naš stan broj 11? Ko je dao nadležnost da se snima naš stan i ulaz u njega, na šta upravnik kaže da je zakupac to regulisao u MUP-u i da svi snimci idu tamo. Zbog čega policiju intereusje naš stan? Mi nismo kriminalci“, kaže očajna Snežana.
Podstanar je, navodi Snežana, bio ljubazan samo kada mu je trebalo nešto. I tada mu je ova porodica izašla u susret.
„Trebalo je da prijavimo dete njegove partnerke na stan. Ja sam slaba na decu, prošla sam sve s njima i jednostavno smo to uradili. Dolazim u Beograd i prijavljujem dete koje ima njegovo prezime. On je lagao! A mi sve vreme mislimo da je to dete njegove partnerke. O Bože. Rekoh, okej, kuda ovo vodi, ne mogu dalje, zaista. Zovem supruga i kažem mu: Mu ovom čoveku nećemo videti leđa od sada. Veruj mi. I ništa, malo ludilo, malo primirje, tako smo funkcionisali sa podstanarem. Kad smo u Francuskoj, on je fin, šalje mejlove i čestita praznike, a kada treba da dođemo u Boegrad, on je vazda odsutan. Nigde ga nema“.
Njegova advokatica je, tvrdi Snežana, zabranila da oni s njim komuniciraju.
„Mi ne znamo da li imamo neku zabranu prilaska njemu. Sve vreme ona piše nama mejlove, a izuzima našeg advokata. Njegova advokatica u mejlu opisuje izveštaj policije koji je u suprotnosti sa onim što piše. Sve mi je to sumnjivo. Zar nije logično da zabranu komunikacije sa nekim izriče policija? A ona to radi sa nama. Mi smo sklopili ugovor sa njim, a ne njom. Ja imam osećaj da ona sedi, a on sve diktira. Zaista. To je čovek koji se lažno predstavlja kao lekar, a nije završio ni farmaciju, ni medicinu. Ko je on?“.
Snežana navodi i da joj je podstanar pretio. Nije do sada čula za podstanarku mafiju, ali kako kaže, sve više veruje da je, nažalost, u njihovim rukama.
„U policiji sam čula za izraz ‘podstanarska mafija’, da li to postoji ili ne, ne znam, deceniju ne živim u Srbiji, ali mi prolazimo kroz pakao, pakao. Pretio mi je ispred stana, rekao mi je: Ako uđeš u stan, nećeš izaći iz njega. Dolazila je i policija, ali ništa nisu mogli da upišu u zapisnik jer nisu čuli. Nas ovaj čovek voza našim stanom, verujte. A mi nismo izverzirani, nikada nismo izdavali stan, nismo imali neko iskustvo sa takvim stvarima i on je video da smo naivni“, kaže ona za naš portal.
BONUS VIDEO: Ljubiša Banovački: Ima li nešto sporno u novom nacrtu Zakona o stanovanju i održavanju zgrada?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare