"Smejao se ženi dok je plakala, nisam mogla da podnesem“: Ispovest studentkinje koja je stala ispred policajca i postala jedan od simbola otpora

U moru utisaka, fotografija, snimaka, pokliča, akcija, jedna od slika kojom će se pamtiti protesti 2024/2025 je ona zabeležena 3. novembra, kada mlada žena, studentkinja sa ispruženim crvenim rukama gleda policajca tako odlučno i ljutito, da mu je ostalo samo da spusti glavu.

Mesto je Vlada Republike Srbije u Beogradu, a događaj, protest posle pada nadstrešnice u Novom Sadu 1. novembra, gde je poginulo 15 ljudi, a dvoje je teško povređeno.

U sceni koja je opisala emocije i stanje stotina hiljada ljudi u Srbiji, glavnu „ulogu“ je imala studentkinja druge godine produkcije na Akademiji umetnosti u Beogradu Dunja Cvejanov. Ona je za portal N1 u trenucima dok se spremala za polazak u šetnju dugu 80 kilometara od Beograda do Novog Sada, opisala taj događaj iz njenog ugla.

Na početku Dunja otkriva da je, iako sada živi u Beogradu, vezana za Novi Sad jer je odrasla tamo.

„Često sam prolazila ispod nadstrešnice železničke stanice, a tog dana su prošli tuda i moji prijatelji. Zahvalna sam što su oni dobro. Bila sam svesna da je tu mogao da stoji upravo bilo kod od nas. Osećaj koji sam nosila u sebi tog dana bio je neopisiv, nikada nisam osećala toliki bes i tugu u isto vreme“, kaže Dunja na početku razgovora za N1.

On navodi da su na društvenim mrežama videli da se organizuje protest i „najavili su da ponesemo crvenu farbu što smo i uradili“.

Tuga i bol sada su prerasli u ljutnju i bes

Kako kaže, tokom protestne šetnje jedna gospođa ih je pitala da li imaju crveni karmin da oboji šaku što joj je dalo ideju da navuče rukavice i oboji ih u crveno.

„Ceo događaj je bio veoma spontan. Malo je reći da su ljudi bili potreseni i besni. Svrstala bih taj protest u jedan od najemotivnijih na kom sam prisustvovala. Naime, kordon policije je stajao ispred Republičkoj javnog tužilaštva gde je nastala jedna od tih fotografija. Moja potreba da priđem policiji i da stanem ispred njih je odgovor na njihovu reakciju na nas. Nisam mogla da podnesem njihove podrugljive poglede i osmehe“, kaže Dunja i nastavlja:

„Moj prilazak policajcu ispred Vlade Republike Srbije je bila reakcija na to što se smejao ženi dok je plakala. Nakon toga je nastala fotografija njega sa spuštenom glavom“.
Kako kaže, nije mogla ni da pretpostavi, niti je razmišljala o tome kakav će efekat prouzrokovati ta fotografija i koliko će je ljudi videti.

„Tuga i bol koja se osećala tokom prvog protesta sada su prerasli u ljutnju i bes, i sve dok ne prekinu da nas gaze na ulicama svakodnevno, emocije se neće ni menjati”, poručuje Dunja.

„Nemamo prostora za apolitičnost“

Govoreći o motivaciji, Dunja kaže da je odrasla uz roditelje koji su je naučili da uvek treba biti pravičan, da ćutanje nikad nije rešenje i da ukoliko „želim da promenim nešto u svom okruženju, moram da počnem od sebe“.

„Vodeći se time, ceo život sam aktivni učesnik na svim protestima. U tome i leži cela motivacija za moj aktivizam tokom ovih studenskih protesta. Ja, kao jedna od njih, student u Beogradu, osećam dužnost da budem među svojim kolegama danas. Smatram da više nemamo prostora za apolitičnost i da se ova zemlja može dići iz letargije samo ujedinjenjem. Potrebno je vratiti nadu u bolje sutra i pokazati ljudima da sloga i jedinstvo i dalje postoji“, naglašava Dunja.

Kako dodaje, nada se da je javnost do sada shvatila da među studentima ne postoji vođa.

„Demokratija je trenutno najbitniji adut među studentima, i drugačije ne bismo bili ovde gde i jesmo. Baš zbog toga što ne postoji vođa, mi studenti vam ni ne možemo reći kuda ćemo dalje, strpljivo čekamo dalje planove, aktivno učestvujemo na plenumima i dajemo sve što je u našoj moći da dođemo do našeg cilja. Do ispunjenja svih zahteva i do sistema u državi koji nama obećava sigurnost i funkcionalan život“, zaključuje sagovornica portala N1.

Sve o današnjoj blokadi mostova u Novom Sadu i ostalim događajima vezanim za studentske proteste možete pratiti u našem blogu uživo.