Slabo poboljšanje uslova za kretanje osoba sa invaliditetom

Najveći problemi sa kojima se osobe sa invaliditetom suočavaju na svakodnevnom nivou, kako ih prevazilaze i na koga se oslanjaju, tema je o kojoj su u jutarnjem programu N1 razgovarali Veran Matić, izvršni direktor Srpskog filantropskog foruma, i Nevena Tarlanović, predstavnica Udruženja osoba sa invaliditetom. Srpski filantropski forum je, prema rečima Verana Matića, organizator Nacionalnog dana davanja već treću godinu, 9. oktobra, na rođendan Mihajla Pupina - kod koga, kako kaže, može da se nađe pionirska posvećenost čoveka koji je otišao u svet i izborio se za svoj talenat i obrazovanje."Pravimo određene koalicije (Koalicija za dobročisnstvo) sa kojima pokušavamo da napravimo pomake u onim oblastima u kojima već dosta dugo nema prostora da se ti pomaci naprave, pa smo odlučili da ovogodišnji Nacionalni dan davanja bude posvećen pristupačnosti i to pristupačnosti uopšte" navodi Matić i dodaje: "Svaka četvrta osoba u Srbiji ima problem sa pristupačnošću različitih isnsitucija, medija, informacija... To nisu samo osobe sa invaliditetom, to su stare osobe, majke sa decom, trudnice..."Matić kaže da se radi na stvaranju standarda i na tome da sve institucije, zgrade i saobraćajnice budu pristupačne za sve.Predstavnica Udruženja osoba sa invaliditetom Nevena Tarlanović, aktivistkinja, kaže da se svakodnevno suočava sa preprekama, od ulaska u autobus do prodavnice."Bitno je da smo svesni da taj problem postoji u društvu i da ćemo da radimo na tome i mi, kao pojedinci, i država", rekla je Tarlanović.Ona koristi hodalicu kada se kreće i navodi da ipak primećuje u većem broju beogradskih opština znatan broj spuštenih trotoara."Jako mi je bitno da imam prilaz, da ne moram da dižem hodalicu da odem na trotoar. Ti koraci možda nisu vidljivi u nekoj većoj meri, pomeramo se mravljim koracima, ali pomaka ima, ne stojimo u mestu... Bitno je da se radi... Za mene bi najvidljiviji primer bio da mogu sa hodalicom da uđem u gradski prevoz", ističe Nevena Tarlanović.Kako navodi, bitno je da se zajednica osoba sa invaliditetom više uključi u delovanje."Prosto moramo sami da brinemo o onome što nam je potrebno, jer ako mi nemamo tu volju i ambiciju - da sutra ne razmišljamo da li možemo normalno da izađemo na ulicu, kako možemo da očekujemo od okoline da više brine o tome, nego mi o sebi samima... I naravno važna je podrška države", zaključuje ona.