0
Iako je rak dojke vodeći uzrok smrti od malignih bolesti kod žena u Srbiji, nacionalni skrining program u domovima zdravlja ne funkcioniše kako treba već 10 godina.
Razlog su stalni i višestruki propusti nadležnih institucija – i kad su domovi zdravlja Ministarstvu zdravlja ukazivali da nemaju opreme i kadar da sprovode program koji ženama spasava živote, odgovor nisu dobili.
Ovo je samo deo zaključaka iz novog izveštaja Državne revizorske institucije, koja je analizirala sprovođenje Nacionalnog programa ranog otkrivanja raka dojke u Srbiji, prenosi portal 021.
Prema podacima Batuta, rak dojke je najčešći maligni tumor i vodeći uzrok smrti od malignih bolesti kod žena u Srbiji. U Srbiji se dijagnoza raka dojke godišnje postavi kod približno 4.400 žena. Verovatnoća je da će jedna od osam žena tokom svog života oboleti od ove bolesti.
Rak dojke se u Srbiji najčešće otkriva u odmakloj fazi bolesti, kad je za spas već kasno. U trenutku postavljanja dijagnoze, kod više od polovine žena je došlo do širenja bolesti iz dojke u regionalne limfne žlezde, na kožu ili već postoje udaljene metastaze.
Značajan pokazatelj je i veličina tumora u trenutku otkrivanja: samo kod 30 odsto žena tumor dojke se otkrije dok je manjih dimenzija, do 2 centimetra.
Prevencija u vidu mamografije može da redukuje smrtnost od raka dojke i do 20 odsto – zato program skrininga na nivou Srbije ima smisla. Ali, zdravom razumu i prevenciji kontrira nesposobnost i nezainteresovanost donosilaca odluka da obezbede uslove da se smrtnost smanji.
Vlada Srbije je 2013. godine donela Nacionalni program ranog otkrivanja karcinoma dojke, s ciljem da se, u domovima zdravlja, rak rano otkrije i potom tercijarno uspešno leči. Iako postoji na papiru, Nacionalni program kao da se ne sprovodi – revizija je pokazala da nisu obezbeđeni potrebni kapaciteti za sprovođenje Nacionalnog programa ranog otkrivanja karcinoma dojke koji bi omogućili željeni obuhvat od 75 odsto ciljne populacije žena u Srbiji.
Srbija je, nažalost, daleko od željenog obuhvata od 75 odsto, odnosno najmanje 350.000 pregledanih žena godišnje. Broj pregledanih žena smanjuje se konstantno od 2015. godine, kad je pregledano 242.416 žena. U skrining ciklusu 2019-2020. godine pregledano je 142.041 žena, a u ciklusu 2021-2022. godine samo 59.712 žena.
U periodu 2017–2022. godine, organizovani skrining nisu sprovodila dva od četiri doma zdravlja u Srbiji. Osim kadrova, nedostaje i oprema potrebna za sprovođenje skrininga, a dodatni problem je i činjenica da, iako su pojedine zdravstvene ustanove zvanično uključene u organizovani skrining, zbog kvara mamografa nisu sprovodile skrining u periodu 2017–2022. godine. Podaci pokazuju da su se domovi zdravlja obraćali institucijama i ukazivali da nemaju kapacitete, ali rešenje nisu dobili.
Iako već nisu imale dovoljne kapacitete, podaci pokazuju da ustanove iz godine u godinu ostaju bez radiologa i tehničara obučenih za sprovođenje skrininga.
„Predstavnici Batuta su istakli da najveći problem predstavlja odliv radioloških tehničara u inostranstvo i privatnu praksu. Pored toga, deo obučenog kadra je u međuvremenu otišao u penziju“, poručuje DRI u svom izveštaju.
Pročitajte još
„Od 121 doma zdravlja koji je dostavio odgovore na Upitnik, njih 27 nema nijednog radiologa ni radiološkog tehničara. To znači da oko 22 odsto domova zdravlja koji su odgovorili na upitnik nemaju potrebne uslove predviđene Pravilnikom o bližim uslovima za obavljanje zdravstvene delatnosti u zdravstvenim ustanovama i drugim oblicima zdravstvene službe1 da bi kao zdravstvena ustanova uopšte mogla da se osnuje i obavlja zdravstvenu delatnost“, navodi se u izveštaju.
Domovi zdravlja su mamografskim snimanjima obuhvatili samo 10 odsto žena ciljne populacije. Osim pandemije, razlozi su nedostatak kadra, opreme i propusti u organizaciji. U uslovima pandemije, kada su mamografi domova zdravlja uglavnom bili u „crvenoj kovid zoni“, mobilni mamograf se pokazao kao efikasniji način sprovođenja organizovanog skrininga.
„Međutim, u periodu 2017–2022. godine, nije obezbeđena ravnomerna pokrivenost teritorije, jer u 54 odsto jedinica lokalne samouprave nije bio postavljen mobilni mamograf, odnosno ne sprovodi se organizovani skrining radom stacionarnog mamografa“, zaključuje DRI.
Propuste su pravili i nadležni instituti i zavodi za javno zdravlje jer nisu organizovali domove zdravlja na edukaciji, motivaciji i povećanju odaziva žena iz ciljne grupe.
Ne postoje jasno definisani kriterijumi i planovi za sprovođenje ovog skrininga, a iako je Batut uspeo da pripremi jedinstveni obrazac za prikupljanje podataka o skriningu, sami domovi zdravlja ga nisu poštovali jer nisu uspevali da prate sve žene sa mamografije i njihove rezultate.
Revizori su tokom ove kontrole kontaktirali i Dom zdravlja „Novi Sad“, najveći dom zdravlja u Srbiji.
Od četiri doma zdravlja koje je analizirao revizor, u posmatranom periodu, Dom zdravlja „Novi Sad“ ima najviše radiologa i radioloških tehničara obučenih za skrining mamografiju, ali i najveći broj pacijenata koji gravitiraju ka ustanovi.
Prema dostavljenim podacima o broju žena ciljne populacije koje imaju otvorene kartone kod izabranog lekara, to je oko 38.594 žena, što je skoro duplo više od broja žena koje gravitiraju ka domu zdravlja Kragujevac, koji je na drugom mestu po broju žena ciljne populacije (od domova zdravlja koji su bili subjekti revizije).
Osim toga, na teritoriji Novog Sada ne postoji sekundarni nivo zdravstvene zaštite – opšta bolnica, pa svi pacijenti dolaze u dom zdravlja za sve vrste radioloških pregleda.
Kad je reč o opremi, novosadski dom zdravlja ima digitalni mamograf koji je platio Grad, u upotrebi je od 2020. godine, tri ultrazvuka, radnu stanicu, ali i deo opreme koji nije u upotrebi i razmontirana je zbog renoviranja doma zdravlja na Limanu. Iako ova ustanova ima, dakle, tri mamografa, jedan nije u funkciji, dva su iz 2009. godine i 2011. godine, a pomenuti uređaj iz 2009. godine koji je bio donacija vlade Japana često je u kvaru i stalno se popravlja.
Dom zdravlja se još 2017. godine obratio Ministarstvu zdravlja i tražio novac da, između ostalog, obezbedi opremu za skrining program, ali ministarstvo nikad nije odgovorilo na taj zahtev. Potom je mamograf platio Grad Novi Sad.
Čelnici novosadskog doma zdravlja rekli su revizoru da nemaju dovoljno radiologa i radioloških tehničara, da se stari aparat za mamografiju često kvari. Objašnjavaju da od 2017. do 2022. godine nisu dostavljali Ministarstvu zdravlja zahteve za prijem novog kadra za skrining jer, po normativima, imaju dovoljno zaposlenih, ali je norma nešto potpuno drugačije od realnosti – u praksi je nedovoljno radiologa jer su normativi takvi da na 50.000 stanovnika ide samo jedan radiolog.
Revizor je, zbog ovih alarmantnih saznanja, Institutu za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“ predložio da hitno uredi svoje procedure, napravi plan obuka radiologa i tehničara, a kako bi se na godišnjem niovu obučilo najmanje 40 radiologa i isto toliko tehničara za sprovođenje skrininga.
Ministarstvu zdravlja predlaže se da donese standarde za skrining program, kao i stručno-metodološka uputstva, formira kontrolu i obezbedi svu neophodnu opremu i kadar za skrining program.
BONUS VIDEO Zašto je mamograf postao problem?
