0
U postojanje koronavirusa i dalje ne veruje 18 odsto građana Srbije, a skoro četvrtina se nije vakcinisala niti ima nameru da to uopšte uradi, pokazuju rezultati istraživanja Beogradskog centra za bezbednosnu politiku (BCBP).
Samo u prvih 10 meseci 2021. godine u Srbiji je preminulo 21.000 više građana nego u odnosu na isti period 2020. Prošle godine preminulo je 136.000 građana Srbije, što je za čak 18 odsto više u odnosu na 2020, što je po statističkim podacima najgora godina od kraja Drugog svetskog rata, istaknuto na današnjoj konferenciji koju su organizovali Beogradski centar za bezbednosnu politiku i Sindikat lekara i farmaceuta Srbije.
Do kraja februara 2022. godine od koronavirusa je preminulo 147 lekara, navedeno je na konferenciji.
„Prema istraživanju javnog mnjenja koje je BCBP sproveo u septembru prošle godine, 18 posto građana Srbije i dalje ne veruje u postojanje koronavirusa, a 24 odsto građana se nije vakcinisalo niti ima nameru da to uradi uopšte. To je posledica brojnih zavera i širenja lažnih vesti“, istakao je viši istraživač Beogradskog centra za bezbednosnu politiku Srđan Hercigonja.
On je na konferenciji apelovao da se kampanja za imunizaciju poboljša jer pandemija i dalje nije gotova.
„Naprotiv, ponovo uzima maha u Kini, Južnoj Koreji i širom Zapadne Evrope i pitanje je trenutka kada bi novi talas mogao da se prelije i na Srbiju“, izjavio je Hercigonja.
Tokom konferencije je istaknuto da je od velikog značaja da se nakon predstojećih izbora što pre formiraju institucije.
„Bitno je da se nastavi sa borbom protiv ovog virusa, a da bi se to desilo, institucije moraju da rade svoj posao. Krizni štab je formiran kao privremeno radno telo Vlade i njegov pretežni deo čine ljudi čije funkcije su političke. To telo neće moći da funkcioniše u situaciji kada Vlada nije formirana“, istakla je Milja Dimitrijević iz Sindikata lekara i farmaceuta Srbije.
Na konferenciji je naglašeno da su formiranje i rad Kriznog štaba problematični, jer se u javnosti upravo Krizni štab prepoznaje kao glavno telo za upravljanje pandemijom, a njegov rad je legitimizovan i legalizovan tek krajem 2020. godine.
Nasuprot tome, postoji stalno telo predviđeno Zakonom o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti i koje bi trebalo da se sastoji od stručnjaka i ne zavisi od bilo kakvih izbornih promena, a to je Republička stručna komisija za zaštitu stanovništva od zaraznih bolesti, ističe se u saopštenju.
„Nova Vlada bi trebalo da krene sa primenom Zakona o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti i formira Stručnu komisiju umesto Kriznog štaba. Treba prestati sa dualizmom formi. To nije racionalno, a nije ni efikasno“, istakla je Dimitrijević.
Na konferenciji je istaknuto da je neophodna racionalna upotreba sredstava i ulaganje u zdravstvo jer forma bez suštine ne znači ništa.
„Novi objekti su forma, a suština je kadar – zdravstveni radnici koji će lečiti I zbrinjavati pacijente. Treba ulagati u kadar, obezbediti i odobriti specijalizacije“, rečeno je na konferenciji i dodato da je pohvalno to što su zdravstveni radnici zaposleni, ali veliki broj ovih zaposlenja je na određeno, što izaziva veliku neizvesnost.
Beogradski centar za bezbednosnu politiku i Sindikat lekara i farmaceuta Srbije su izradili analizu upravljanja pandemijom koja će, zajedno sa preporukama za potencijalne slične krize u budućnosti biti predstavljena početkom juna. Kao jedan od problema u izradi analize istaknuta je zatvorenost nadležnih institucija, koje i dalje nisu odgovorile na zahteve za pristup informacijama.
Konferencija je organizovana u okviru projekta „Upravljanje pandemijom – naučene lekcije za sigurniju budućnost“, koji se sprovodi u okviru projekta Beogradske otvorene škole „Dijalog promena“, uz finansijsku podršku Evropske unije.
Bonus video – Razbijamo zablude o vakcinaciji – Dr Radovanović: Zašto treba da se vakcinišete iako opet možete da se zarazite
