0
Sigurna kuća u Beogradu, bez obzira na pandemiju koronavirusa, radi punim kapacitetom i pruža zaštitu ženama i deci žrtvama nasilja. Trenutno je smešteno nešto više od 30 korisnica, priča za Nova.rs Vesna Stanojević iz Savetovališta za borbu protiv nasilja u porodici. Za razliku od Sigurne kuće, institucije, očigledno, ne rade punim kapacitetom, pa se odlažu ročišta i prolongiraju sudske odluke koje treba da stanu na put nasilnicima. Sve je više žena koje se plaše ekonomskog kraha i toga da će zbog gubitka posla završiti na ulici.
„Mnoge stvari su usporene. Mi smo i ranije imali primedbe na rad sudova, sporost i na procedure koje traju beskonačno, a žene sede u Sigurnoj kući i čekaju neke mere da bi mogle ili da izađu ili da nešto preduzmu u svom životu. Sada se sve to odlaže, do seprembra, do oktobra…a njima je sve to predugo. Korona je usporila ionako spor rad sudova, u mnogim situacijama rasprave i ročišta se odlažu, ne dolaze oni koji bi trebalo. A korona se često koristi kao opravdanje“, objašnjava nam Stanojević sve probleme sa kojima se suočavaju korisnice Sigurne kuće.
Stanojević ističe da se u Sigurnoj kući pridržavaju svih zaštitnih procedura i da do sada nisu imali slučajeve zaraze. Ipak, korona unosi dodatni nemir.
„Kako koja nova žena dođe, tako se one koje su već u kući isprepadaju. Sve je nesigurno i neizvesno, jer svaka se plaši – šta ako je ova koje je došla pozitivna. Zbog toga na nekoliko dana obezbedimo izolaciju, da se nove korisnice ne mešaju sa ostalim ženama. Borave u odvojenoj sobi, donosi im se hrana“, priča nam o procedurama i preventivnim merama.
Stanojević ističe da je borba protiv korone bila mnogo lakša u vreme vanrednog stanja, jer je tada bila moguća veća kontrola. Žene iz Sigurne kuće sada izlaze da bi otišle na posao ili kako bi završile neke administrativne procedure u institucijama, ponekad izađu i u šetnju sa decom – sve su to, objašnjava naša sagovornica, potencijalni izvori zaraze.
„Iskreno da vam kažem strašno se plašim virusa koji može da dođe, jer to je kolektiv. To su žene koje izlaze, odlaze na posao, odlaze u institucije. Onda je tu mogućnost prenošenja virusa neuporedivo veća. Sprovodimo sve što se preporučuje, molimo Boga da sve bude u redu. Teško ih je ubediti da sede u kući, one su mlade, one imaju decu, one bi da prošetaju, a sve vam je tu prilično rizično“, pribojava se Stanojević.
Ona ističe da prilikom prijema u Sigurnu kuću sada svi treba da budu obazrivi, pa moli žene koje žele da im se jave, a imaju simptome koronavirusa, da, ipak, prvo odu kod lekara.
„Žena koja ima potrebu da bude smeštena u Sigurnu kuću mora da se oseća dobro, ne može da ima temperaturu. Ukoliko ima temperaturu, moramo da zovemo Hitnu pomoć. Ne postoji niko zbog kog treba da se zarazi još pet ili šest osoba. Reč je o smeštaju u kojem ima i male dece. Ko god se oseća loše i ima bilo koji zdravstveni problem bolje da ne dolazi u kuću, nego da se javi lekarima“, apeluje Stanojević.
Ženama koje beže od nasilja, ono nije uvek jedini problem. Sve ih je više koje traže pomoć socijalne i ekonomske prirode.
Tanja Ignjatović iz Autonomnog ženskog centra ukazuje na to da se toj organizaciji javlja sve više samohranih majki koje se boje da će zbog nemaštine završiti na ulici, zajedno sa svojom decom.
„Javljaju nam se žene i mole da mi nađemo neka sredstva da im ne bi isključili struju. Zbog neizmirenih stanarina, nekima preti i da ostanu bez krova nad glavom“, objašnjava nam Ignjatović.
Ove žene su uglavnom zbog korone ostale bez posla u „neformalnoj ekonomiji“, a bez radnog mesta su ostali i očevi njihove dece koji bi trebalo da pomognu u izdržavanju.
„Socijalna pomoć, jednokratna materijalna pomoć, sve su to potrebe žena u teškoj ekonomskoj situaciji. Nismo se od devedesetih godina do te mere bavili socijalnim i ekonomskim potrebama žena. Sada nam se čini da su one uplašene. Posebno je reč o samohranim majkama“, upozorava naša sagovornica.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
