Sedam mera Saobraćajnog fakulteta koje bi mogle da smanje gužvu u Beogradu

Profesori katedre za bezbednost saobraćaja na Saobraćajnom fakultetu predložili sedam mera koje bi mogle da ubrzaju kretanje putevima u prestonici Srbije.

Uslovna strelica za desno

Profesor Emir Smajlović je rekao da na svakoj raskrsnici gde postoji mogućnost i gde uslovi bezbednosti to dozvoljavaju treba postaviti strelicu koja će omogućiti skretanje vozilima desno.

"Na taj način će se na toj raskrsnici neznatno, odnosno delimično ubrzati protok vozila i omogućiti skretanje", objasnio je Smajlović.

Poštovanje žute trake

Smajlović je istakao da se posledih nekoliko godine sve manje poštuje žuta traka, zato što ostala vozila koriste taj prostor i time usporavaju kretanje vozila javnog prevoza.

"Osnovna mera je da se, pored apela vozačima da poštuju žutu traku, vrši i sankcionisanje onih koji je ne poštuju", rekao je Smajlović.

Ranije je postojala ideja da se žute trake povremeno otvaraju i za automobile, ali profesor Saobraćajnog fakuleta navodi da je danas izmenjena saobraćajna slika glavnog grada i da se može govoriti o celodnevnom saobraćajnom opterećenju, koje kreće od ranih jutarnjih sati i traje do poslepodnevnih sati.

Povećanje ograničenja brzine na nekim putevima

Iako Smajlović dolazi sa Katedre za bezbednost saobraćaja, rekao je da su sa njegovog fakulteta pre nekoliko godina Sekretarijatu za saobraćaj sugerisali da na nekim gradskim arterijama, kao što je Radnička ulica, pravac od Sajma ka Obrenovačkom putu, ograničenje brzine poveća i na taj način se omogući brže pražnjenje saobraćaja iz grada.

Promovisanje korišćenja besplatnog javnog prevoza

Korišćenje javnog gradskog prevoza bi jednostavno ubrzalo protok saobraćaja, tako što bi manje ljudi koristilo sopstveni automobil.

"Time bismo dobili više javnog prostora na ulicama koji bi mogao da opsluži zahteve za kretanje. Ne postoji bolja mera za korišćenja javnog prevoza od promocije da je on besplatan", rekao je Smajlović.

Međutim i pored ove mere, gužve na ulicama su prisutne.

"Teško ćete ubediti nekoga da koristi javni prevoz ukoliko putuje dva puta duže u odnosu na putovanje sopstvenim automobilom. Ključ je u setu mera da taj besplatan javni prevoz naprosto omogućava kraće vreme putovanja", istakao je profesor.

Tarifiranje ulaska putničkih vozila u centralnu zonu

"Mi smo svesni da u centralnom delu grada u Beogradu nema mesta za sve korisnike, odnosno potencijalne korisnike. Iz tog razloga moramo napraviti strategiju tarifiranja tako da se ograniči ulazak u centralni deo grada", rekao je Smajlović.

Ulazak u posebnu zonu, navodi primer "kruga dvojke", bi se posebno tarifirao, pa bi vozači izbegavali putovanje u centralni deo grada.

Mehanizmi za to bi bilo tafiriranje, većom naplatom parkinga ili savremenim sistemima gde bi se svako vozilo koje pristupi toj zoni evidentiralo pomoću automatskih sistema i kamera.

Radovi noću i u doba godine kad su manje gužve

Ova mera, osim toga da se radovi planiraju noću, podrazumeva da se izbegavaju radovi na ključnim arterijama u novembru, decembru, martu i aprilu.

S obzirom na to da su ključni tokovi saobraćaja u Beogradu preko mostova i uz reku Savu, na tim putnim pravcima tokom navedena četiri meseca treba izbegavati radove koje je moguće planirati. Radove koje je moguće sprovesti u tim mesecima treba izvoditi u dane vikenda, odnosno u noćnim uslovima, kada su saobraćena opterećenja značajno manja.

Smajlović ističe da je primena ovog predloga jednostavna za realizaciju.

Parkiraj kola, vozi bicikl

"Taj sistem parkiraj kola, vozi bicikl je moguće integrisati sa ostalim podsistemima, posebno sa javnim prevozom, gde neko dođe do perifernog dela Beograda, parkira svoj automobil i besplatnim javnim prevozom se odveze do centralnog dela grada. U svim svetskim metropolama je taj sistem veoma održiv", zaključio je Smajlović.