0
Stanovnici glavnog grada Bosne i Hercegovine već mesec dana uživaju u toplim stanovima, nakon što je u Sarajevu još 22. septembra grejanje pušteno u rad, dok u Banjaluci radijatori greju već tri nedelje, u Ljubljani su stanovi “kao saune” od 29. septembra, u Hrvatskoj i Makedoniji takođe, samo građani jedne zemlje regiona i dalje svako jutro, u svojim domovima cvokoću, u - Srbiji. Jutarnja temperatura u pojedinim gradovima naše zemlje ne prelazi jedan stepen Celzijusa, a u većini mesta je do pet stepeni u poslednjih nekoliko nedelja, što je naravno zanemarljivo za vlast i resorno ministarstvo i očigledno nije dovoljan razlog da država da zeleno svetlo za grejnu sezonu, koja je najavljena još za 15. oktobar, pa pomerena za prvi novembar. Da li će početi i tada, ostaje da vidimo.
Pročitajte još:
0
0
3
12
Radijatori su hladni, struja skupa, a nas čeka sigurno masovno razboljevanje u narednom periodu, kao posledica smrzavanja u sopstvenim domovima u kojima je svakog jutra “ledeno doba”.
“Živimo u zemlji koju vode nesposobni ljudi. Treba svi da se porazboljevamo i posmrzavamo da bi se oni setili da nam treba grejanje bar u jutarnjim satima. Ovo nije normalno. Živimo na Vračaru u staroj, predratnoj zgradi, a pre 10 godina uveli smo centralno grejanje. Sad se kajemo. Do tada smo se grejali na struju, pa kad je hladno uključimo radijatore i pojačamo koliko je potrebno. Sobe su velike, plafoni visoki i treba mnogo vremena da se utopli. Ujutru ustajem i odmah preko pidžame oblačim džemper, a spavamo u debelim čarapama. Preko dana je napolju toplo, ali nama se zidovi toliko smrznu noću i ujutru, da nam se više isplati da živimo na ulici. Pravo je čudo kako se još nismo svi razboleli”, ljutito za Nova.rs kaže Mirjana Popić (58), penzionerka iz Beograda.
Jutarnja temperatura izmerena u Leskovcu i Nišu juče ujutru nije prelazila 1 stepen, u Beogradu i Novom Sadu 5 stepeni, u Boru 4, a u gradovima regiona, termometar je na istom ili višem stepenu nego u našoj zemlji, ali komšije ne osećaju nalet zime u ranu zoru, jer njihovi građani, za razliku od nas, u stanovima imaju grejanje.
Iako tokom cele godine građani Srbije uredno plaćaju račune za grejanje, krajem oktobra, deca u vrtićima, đaci u školama, pacijenti u domovima zdravlja i oboleli na terapijama u bolnicama, sede u zimskim jaknama, minimum do podne, dok malo ne otopli, a i onda im je sigurnije da izađu napolje i stanu na “mlako” sunce, nego da sede u zatvorenim prostorijama iz čijih zidova izbija mraz.
U susednim zemljama, međutim, situacija je potpuno suprotna.
“U Sarajevu je grejanje pušteno još pre zvanične grejne sezone, 22. septembra,jer su bile niske temperature, posebno ujutru i tokom noći. U stanovima je toplo, nema smrzavanja i baš mi je žao što čujem da se ljudi u Beogradu zalediše u svojim kućama. To je izvan svake pameti”, kaže za Nova.rs Melina Jehić, koja živi u glavnom gradu BiH.
Žitelji Banjaluke i okolnih mesta, takođe se baškare u toploti svojih domova, dok Beograđani, Novosađani, Nišlije i drugi stanovnici većih gradova Srbije, iz kreveta ujutru ustaju ogrnuti jorganom, bez kojeg se ovih dana ne može.
U najuređenijoj zemlji bivše SFRJ, Sloveniji, za očekivati je da vodi računa o svojim građanima i njihovom zdravlju.
“Pušteno je grejanje krajem septembra kad su bili baš hladni dani, posebno u jutarnjim satima. Bilo bi nehumano držati ljude u ledenim domovima u ovako hladna jutra”, ispričao je za Nova.rs Miloš Miljanov, koji u Ljubljani živi već sedam godina.
U Hrvatskoj žitelji zgrada, preko predsednika skupštine stanara, mogu da traže od lokalnih vlasti da im puste grejanje, a oni kojima hladnoća ne smeta, čekaju početak grejne sezone.
“Kod nas u zgradi ima grejanja, ali mi smo pismenim putem to tražili i rešeno je. Oni koji nisu tražili, još nemaju grejanje, tako da sve zavisi od zgrade do zgrade”, kaže za Nova.rs Novica Jurić, iz Zagreba.
Početak grejne sezone u Srbiji je svake godine 15. oktobra, a i ove jeseni najavljen je isti datum za start toplih radijatora. Međutim “stručnjaci” navode da grejanje zavisi od vremenskih uslova i temperature, koja mora da padne ispod 12 stepeni Celzijusa. Koliko je neizvesna situacija sa početkom grejne sezone, toliko je i sa dilemom da li će biti popusta na cene zbog njenog pomeranja.
Podsetimo, potpredsednica vlade i ministarka rudarstva i energetike Zorana Mihajlović izjavila je pre 10 dana, da početak grejne sezone neće kasniti jer su obezbeđene dovoljne količine energenata, kao i da je država spremna da reaguje ako dođe do problema u snabdevanju u Evropi, kao posledica krize i rata u Ukrajini.
„U ovom trenutku ima svega dovoljno, beogradske elektrane imaju dovoljno gasa i mazuta, kao što su i sve druge toplane u Srbiji obezbedile energente, a dodatno postoje i rezerve mazuta u slučaju da bude potrebna supstitucija drugih energenata“, rekla je Mihajlovićeva, pa se sada pitamo zašto se onda smrzavamo u stanovima svakog jutra i šta se u međuvremenu dogodilo sa elektranama i energentima?
Mihajlovićeva je pre sedam dana ponovila da su svi subjekti u energetskom sistemu spremni za početak grejne sezone i da nema razloga za odlaganje.
Ministarku izgleda niko u ovoj državi ne sluša ili ona ne govori istinu, ili pak mi ne čujemo dobro.
Takođe, Beograđanima je grejanje zavrnuo, i pre nego što ga je pustio, novi gradonačelnik Aleksandar Šapić, kojem je ovo samo jedan u nizu pogrešnih poteza, okidača za nagomilani gnev stanovnika glavnog grada prema lokalnim vlastima.
Naime, nakon sednice Gradskog veća prošle nedelje, Šapić je šturo saopštio da je Štab za vanredne situacije ovlašćen da svakog dana prati vremenske prilike, a da će u skladu sa tim izveštavati elektrane kada bi mogla da krene grejna sezona.
A vi, Beograđani, pod jorgane do prvog snega.
BONUS VIDEO
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare