Nakon što je doživela neprijatno iznenađenje na kasi kada joj je prodavačica naplatila tunjevinu po većoj ceni od one koju je zatekla na rafu, a o čemu je Nova.rs pisala, Beograđanka Sanju Tomić ponovo je zadesio "potrošački šamar". Naime, kako objašnjava, ona je pre tri dana kupila košulju za dete na dečijem odeljenju u butiku "Kaliopi" u tržnom centru "Ada mol". Kada je shvatila da je košulja mala, Sanja je već sutradan otišla da je zameni za veći broj. Iako je mislila da će se ova naočigled jednostavna razmena završiti brzo, stvar se otrgla kontroli - Sanja je morala da potpiše nekoliko "izjava" i da ostavi svoje lične podatke kao što su ime i prezime, jedinstveni matični broj i kontakt telefon.
Vidno iznenađena ovom „zbunjujućom, a nepotrebnom“ procedurom, Sanja se pobunila zbog JMBG-a, na šta joj je devojka za kasom rekla da joj „makar da broj lične karte“.
Da li je prodavačica imala prava na to i kakva su prava potrošača u ovakvoj situaciji?
Dejan Gavrilović iz Udruženja za zaštitu potrošača „Efektiva“ kaže za Nova.rs da prodavac nikako nema pravo da traži matični broj od mušterije jer mu taj podatak ne treba za rešavanje problema ovog tipa.
„Oni, nažalost, imaju neku uvrnutu proceduru i onda otežavaju pravo potrošača. Međutim, potrošač takav slučaj može da prijavi povereniku za zaštitu podataka o ličnosti“, kaže Gavrilović.
Dodaje da u slučaju da kupac da podatak koji se od njega traži, onda trgovac ima obavezu da na zahtev potrošača dostavi radne informacije koje se tiču samog uzimanja podataka.
„To zapravo znači kako trgovac čuva te podatke, gde ih čuva, na koji način, da li je moguće da dođe do zloupotrebe… Postoji set od desetak pitanja kojima kupac može i ima pravo da ‘bombarduje’ trgovca, koji mora da mu odgovori na pitanja“, objašnjava naš sagovornik.
Pročitajte još:
Prema njegovim rečima, radi se o jednoj potpuno nepotrebnoj kombinaciji i zahtevu trgovaca koji samo mogu da naprave štetu potrošaču, a još veću trgovcu.
„Za rešavanje reklamacije tog tipa, matični broj apsolutno nije potreban, niti Zakon o zaštiti potrošača to predviđa. Lična karta se daje na uvid službenom licu. Da li ste tokom kupovine dali svoju ličnu kartu trgovcu? Niste. Da li je ta roba vezana za ime i prezime i matični broj? Apsolutno nije. Može da se desi da vi meni za rođendan kupite nešto, ja imam račun, pa hoću da posle 15-20 dana to zamenim za nešto drugo. Kakve veze ima? Nisam ja to kupio. Takođe, takva procedura otežava rad i trgovcu jer on kada uzme podatke od mušterije, mora da joj odgovori kako ih čuva i slično. Samo pravi sebi problem, a ne daj Bože da dođe do zloupotrebe tih podataka, onda nastaje još veći problem. A Zakon daje pravo toj mušteriji da zna gde su otišli njeni podaci. Zaista besmislena procedura“, ističe naš sagovornik.
Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Milan Marinović kaže za Nova.rs da nijedan Zakon ne propisuje pravo da trgovac mušteriji traži JMBG, ali propisuje tehničko uputstvo koje je izdala Poreska uprava na osnovu ovlašćenja i Zakona o fiskalizaciji.
„Kada se vraća novac ili menja roba, dakle prilikom reklamacije, onda tehničko uputstvo propisuje da se uzimaju ti podaci. Neki trgovci tako i rade, a neki traže kada se naručuje roba onlajn ili uživo, oni odmah uzimaju podatke. Ovo drugo je svakako nezakonito i nedozvoljeno i mi smo vršili nadzor i zaplenjivali takav vid obrade podataka zato što nije regulisano ničim, odnosno nema pravni osnov“, kaže poverenik.
Naš sagovornik dodaje da se trgovci pomalo nalaze u nezgodnom položaju.
„S jedne strane, ako trgovci ne postupaju po uputstvu, onda rade protivno propisu Poreske uprave. S druge strane, ako postupaju po uputstvu, onda traže da vrše obradu podataka o ličnosti što jeste nelogično da traže sve to. Dakle, traže se ime i prezime, jedinstveni matični broj ili broj lične karte na uvid, ali bi trebalo da uvedu, negde da zapišu vaše ime i prezime, datum i šta je vraćeno i jedan od tih brojeva za identifikaciju. Moj lični stav je da to uputstvo treba da bude u skladu sa Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti. To i piše u pomenutom Zakonu, ali nažalost, taj rok je probijen još krajem 2020. godine, do 31. decembra su ti Zakoni trebali da budu usaglašeni kada je u pitanju obrada podataka o ličnosti.To još nije urađeno“.
U ovom trenutku, kako kaže, postoji neki pravni osnov, a to je to tehničko uputstvo doneto na osnovu Zakona o fiskalizaciji.
„Ali samo u trenutku kada vi kupovinu koju ste već obavili na neki način, menjate odnosno dopunjujete tako što vraćate robu, u zavisnosti od toga da li oni vama vraćaju novac ili vam daju drugi artikal, ali svejedno, i u jednom i u drugom slučaju uzimaju podatke. Oni su dužni da vam saopšte kada traže podatke suštinu pravnog osnova, svrhu obrade tih podataka, kako će se čuvati, gde će se čuvati, ko ima pristup, da li će se nekome prenositi i koja su vaša prava u odnosu na te podatke koji se uzimaju radi obrade, u smislu njihove zaštite“, objašnjava poverenik.
BONUS VIDEO: Pomama za noževima – hoće li potrošači doći do svog?
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare