86
U proseku 2.000 ljudi umre u Beogradu svakog meseca, a polovina njih premine kod kuće, što obavezuje članove porodice da pozovu mrtvozornika, koji konstatuje smrt. Nažalost, svakodnevno se dešava da nakon poziva prođe sedam, osam i više sati do dolaska jedinog mrtvozornika u gradu od blizu dva miliona ljudi. Mrtvozornička služba glavnog grada ima dva zaposlena, svaki radi u jednoj smeni od po 12 sati, tokom koje im stigne i do 30 poziva.
Iako je zakonom dozvoljeno da mrtvozornik može da „kasni“ do 12 sati, građanima koji izgube voljenu osobu nije do čekanja.
„Verovali ili ne, Beograd ima samo jednog vozača i jednog doktora – mrtvozornika u smeni od 12 sati. Dva vozača i dva mrtvozornika se smenjuju na svakih 12 sati, svakoga dana. Kad se jedan razboli ili ode na odmor, ovaj drugi ne može sve sam. Dođe do kolapsa, a građani kojima je neko umro i emotivno i psihološki su rastrzani, neće da čekaju, pa ovi lekari trpe posledice“, priča za Nova.rs radnik zaposlen u ovoj službi, koji je zamolio da ga ne imenujemo.
„U gradu od gotovo dva miliona ljudi rade dva lekara – mrtvozornika već godinama jer nikoga ne zanima da radi ovaj posao. Kada pričamo ljudima, oni nam ne veruju. Stalno se žale što kasnimo, ali nemamo izbora, moramo da idemo redom, a mnogo se umire, pozivi se samo ređaju. Dešava se da dođemo sedam ili osam sati nakon poziva i onda članovi porodice kojima je ukućanin umro, prave haos. Viču, svađaju se, vređaju nas, jer čekaju satima da dođemo i konstatujemo smrt. Kad im kažemo da je zakonski rok 12 sati i da je samo jedan lekar u smeni – ne veruju“, kaže naš sagovornik.
On dodaje da ova služba nije nadležna samo za Zemun polje i Sremčicu jer „tamo imaju svoje mrtvozornike“.
Ovi lekari, specijalisti sudske medicine, zaduženi su da utvrđuju smrt na Paliluli, ali i na Starom gradu, Novom Beogradu, Vračaru, Savskom vencu, Zvezdari, Voždovcu, Čukarici, Železniku, Velikom Makišu, Zemunu, Rakovici… Rade svakoga dana, tokom 24 sata, bez obzira na vikende i praznike, a dnevno pređu 400 do 600 kilometara vozeći kroz Beograd.
Mrtvozornici, koji rade jedan od najneomiljenijih poslova, odlaze u kuće da konstatuju smrt, ali samo kad ona nastupi prirodno.
Pročitajte još:
86
0
21
0
„Ukoliko je nasilna smrt, usled saobraćajne nesreće, napada ili bilo šta slično, zove se hitna pomoć i policija. U suprotnom, ako je nekome ukućanin umro prirodnom smrću, to moramo da prijavimo kako bi mogli da uđu u proceduru za pripremu pogreba“, objašnjava naš sagovornik.
Posao mrtvozornika je da utvrdi vreme i uzrok smrti i ukoliko je ona prirodna da izda „potvrdu o smrti”.
Beograđani, kojima bližnji preminu u kući prirodnom smrću, nažalost, uvek čekaju minimum tri sata.
„Pozvali smo mrtvozornika oko osam ujutru kad mi je umrla baka, odnosno kad smo shvatili da ne diše i nema pulsa. Stigli su oko dva popodne. Pravdali su se da radi samo jedan lekar i da nisu stigli ranije. Znali smo mi da je ona umrla, ali opet nekako je drugačije kad je to zvanično i kad čekamo pet, šest sati da nam neko to samo saopšti. Mislim da niko ne treba ovoliko da stoji pored nekoga koga voli, koga više nema i čeka glupu papirologiju“, kaže Miljana Đorđević sa Karaburme, koja je pre dva meseca sahranila baku.
Iako se građani žale, nemaju izbora, osim da čekaju, jer ovih kadrova jednostavno – nema. Lekari – mrtvozornici ne prave pauze posebno oko novogodišnjih i božićnih praznika, jer prema dosadašnjim podacima Sektora za statistiku gradskog Sekretarijata za upravu, najviše posla za njih ima u toku decembra i januara, kada u Beogradu umire najveći broj građana.
Naime, Služba za sudsku medicinu u kojoj rade jedina dva beogradska mrtvozornika, u nadležnosti je Doma zdravlja „Dr Milutin Ivković“ na Paliluli. Upravo iz tog razloga o statistikama, tačnom broju poziva, obimu posla i razlogu deficita kadrova u ovoj grani medicine, pokušali smo da dobijemo informacije od direktora ustanove, dr Aleksandra Stojanovića.
Međutim, naišli smo na „zatvorena vrata“.
Direktor je odbio sa nama da razgovara samo zato što zovemo iz redakcije portala Nova.rs. U zamenu za izjavu, ponudio je da nam plati letovanje, ručak, bilo šta, samo da ne daje izjavu, jer je, kako je obrazložio, on jedan od osnivača Srpske napredne stranke i ne želi da bude naš sagovornik.
Uprkos protivljenju doktora Stojanovića, uspeli smo da stupimo u kontakt sa zaposlenima u ovoj službi i dobili potrebne informacije. Nadamo se samo da zbog izjava za naš portal, zaposleni neće trpeti posledice, kazne, pretnje, po kojima je direktor DZ Palilula, nadaleko poznat.
***
BONUS VIDEO: Dve smrti za manje od mesec dana: Koju Hitnu službu da zovu građani – „šetanje“ od Grocke do Kaluđerice
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare