Srbija će vanredno stanje i pandemijski špic koronavirusa dočekati sa 1058 respiratora, ukoliko su podaci koje je u protekla dva dana izneo predsednik Srbije validni i ukoliko su svi aparati ispravni za upotrebu. Vučić je prvo saopštio brojku od 1008, a onda ubrzo, dan kasnije, obnarodovao da je lično nabavio još 50 aparata.

BIRN, pozivajući se na izvore iz „Batuta“ došao je do cifre od 955 upotrebljivih respiratora, od toga 740 stacionarnih i 215 pokretnih. Realno, nije u pitanju dramatično veliko razmimoilaženje u brojkama, mada je trenutak takav da je svaki respirator zlata vredan. Ne može se reći da Vlada nije baš ništa radila na nabavci, pogotovo ako se zna da je Srbija u vreme pandemije virusa H1N1 tokom 2009. imala 350 respiratora. Od 2013. do 2020. godine bolnice i medicinski centri kupili su 127 respiratora, a ostatak, više od 500, u našu zemlju stigao je kroz donacije.

Grad Beograd ima 430 respiratora, najviše naravno u Urgentom centru Kliničkog centra Srbije – 66, zatim ga slede Novi Sad sa 98, Sremska Kamenica 48, Niš 43, Kragujevac 35, Subotica 19, Čačak i Vrbas po 16, te Sombor i Pančevo – po 14 respiratora. Ali ako gledamo po okruzima, stanje ne izgleda umirujuće.

Prema istraživanju CINS-a , na 10.000 stanovnika, Zlatiborski i Zaječarski okrug imaju samo po jedan, a Pirotski, Severnobanatski, Moravički, Pčinjski, Zapadnobački, Južnobanatski, Pomoravski, Srednjebanatski, Borski, Podunavski, Braničevski, Kolubarski, Toplički, Raški, Sremski, Mačvanski, Jablanički i Rasinski – manje od jednog. Znači, čak 18 okruga u Srbiji ima manje od jednog respiratora na 10.000 stanovnika. U kakvom je stanju ta oprema, samo Bog i lekari znaju.

Postelje

I kad je reč o bolničkim krevetima u Srbiji, brojke se u zavisnosti od izvora razlikuju ali ne drastično. Barata se ciframa od 38 do 42.000 ležajeva i to pre svega zbog činjenice da se brojne ustanove renoviraju. Kada se gleda samo broj kreveta, parametri su i bolji od nekih evropskih zemalja i statistika kaže da na 100.000 stanovnika ima 567 bolničkih postelja.

Ipak, stručnjaci objašnjavaju da bolnički kapaciteti, kad je koronavirus u pitanju, ne znače mnogo. Prvo, zato što se u zdravstvenim ustanovama već nalaze pacijenti, a pre svega zato što oboleli od virusa moraju biti smeštani u karantine, odnosno mora im se obezbediti izolovan smeštaj.

S obzirom da je gotovo nemoguće očekivati da se u Srbiji, poput Kine, grade nove bolnice za svega nekoliko dana, sva je prilika da će, zlu ne trebalo, pojedine ustanove biti ispražnjene od drugih bolesnika, bilo da neki budu upućeni na kućno lečenje, bilo da budu raspoređeni u druge bolnice.

Lekari i sestre

Sve manjkavosti zdravstvenog sistema u Srbiji i opšte ekonomske situacije vide se kada se gleda broj lekara, sestara i medicinskih tehničara.

Dugogodišnje zanemarivanje ovog sektora, ali i stalna potražnja za ovim kadrom u razvijenim evropskim državama rezultirali su ozbiljnim zaostajanjem.

Na 100.000 stanovnika Srbija ima 285 lekara, a prosek u EU je 333, piše BIRN. Kad su sestre i tehničari u pitanju razlika je još drastičnija. Na 100.000 stanovnika Srbije ima ih 554, dok od istom broju stanovnika u EU brine 825 sestara i tehničara. Zato i ne čudi najava iz Vlade Srbije, tačnije resornog ministarstva da će u slučaju velike drame sa koronavirusom u pomoć biti pozvani i penzioneri u belim mantilima.

Koliko je teška situacija širom sveta svedoči i činjenica da su se za ovakvu praksu opredelile i znatno uređenije i bogatije zemlje, poput Nemačke, na primer.