3
Pored brojnih ekoloških aspekata, ali i posledica, koje bi, prema mišljenju brojnih stručnjaka, izazavalo kopanje litijuma u dolini Jadra, finansijska dobit od ovog projekta je, čak i ako bi država dobila deo kapitala, mizerna, pokazuje studija srpskih ekonomista. Naime, ako bi Republika Srbija imala 20 odsto vlasništva u projektu Jadar, i dalje bismo imali zanemarljive prihode, tačnije 27 miliona evra godišnje, što je samo 4,1 evro po glavi stanovnika.
Kao što smo na našem portalu ranije pisali, a što ističu i ekonomski stručnjaci, kada je u pitanju projekat Jadar, Rio Tinto, predsednik države i Vlada Srbije, fokusiraju se, pre svega, na navodne ogromne prihode za građane, kojima bi ovaj projekat doprineo. Međutim, studija „Ekonomski efekti projekta Jadar“, analizira i pokazuje, da bi kopanje litijuma u našoj zemlji, osim negativnih ekoloških efekata, imalo neizvesne, i u najboljem slučaju zanemarljive ekonomske efekte za Srbiju, čak i ako bi država imala udeo u vlasništvu.
Prema rečima potpisnika ove studije, biznismena Zorana Drakulića i ekonomista Boška Mijatovića, Danice Popović i Dejana Šoškića, Srbija bi sama morala da finansira gradnju infrastrukture vredne nekoliko stotina miliona evra.
Takođe, prema analizama Studije, Srbija bi, kako smo ranije pisali na Novoj, po projekcijama Rio Tinta imala zanemarljive prihode od projekta Jadar po svim osnovama, tačnije 17,4 miliona evra godišnje, što predstavlja 2,6 evra po glavi stanovnika (što je, prema procenama potpisnika 0,22 evra mesečno za svakog građanina).
Ukupni prihodi budžeta Republike Srbije tokom 40 godina projekta, prema analizi naših ekonomista, predstavljali bi 3,8 milijardi evra, bez diskontovanja finansijskih tokova, što je tri puta manje od neto dobiti kompanije Rio Tinto.
Srbija bi, kažu oni, u najboljem slučaju, po svim osnovama i na svim nivoima, tokom perioda od 40 godina, koliko je trajanje projekta, mogla ukupno da inkasira oko 696 miliona evra ili u proseku svega 17,4 miliona evra ili 2,6 evra po glavi stanovnika godišnje.
Međutim, ako bi, kao što je najavio predsednik države Aleksandar Vučić, Srbija „dobila“ deo kapitala projekta, na primer 20 odsto, njeni prihodi bi porasli, ali bi i dalje bili zanemarljivi. Iznosili bi, prema računici naših stručnjaka, 27 miliona evra godišnje, što predstavlja 4,1 evro po glavi stanovnika.
Takođe, u slučaju da kompanija Rio Tinto ne iskoristi nijednu poresku olakšicu, a da Srbija ima 20 odsto projekta, dobit bi skočila, ali opet neznatno. U tom slučaju država bi dobila 37 miliona evra godišnje, što bi onda bilo 5,6 evra po glavi stanovnika.
Jedina raspoloživa procena ekonomskog efekta projekta Jadar od strane investitora, kompanije Rio Tinto, nalazi se na sajtu „Rio Tinta Serbia“ i poziva se, kao i svi zvaničnici kompanije, predsednik države i Vlada Srbije, na studiju, koju su naručili i platili malo poznatoj londonskoj konsalting kompaniji „Ergo Strategy Group“.
“Očigledno da je cilj investitora bio da kroz ovu Studiju prikažu da je doprinos projekta srpskoj ekonomiji i državnim javnim finansijama značajan. Međutim, ta ista Studija pokazuje da su efekti minimalni i da bi jedini potencijalni dobitnik rudarenja litijuma mogla biti kompanija Rio Tinto”, pišu srpski ekonomisti.
Što se tiče prihoda za javne finansije Republike Srbije, oni se svode, prema ovoj Studiji, na 184,5 miliona evra godišnje, što je izuzetno malo za projekat ovog obima i ovakvog ekološkog rizika.
“Najveći predviđeni prihod zapravo bi bio porez na dobit preduzeća, na godišnjem nivou od 85 miliona evra. Međutim, kompanija Rio Tinto porez na dobit ne bi plaćala tokom prvih pet podina projekta, tokom kojih bi gomilala gubitke tokom izgradnje, kao ni tokom poslednje tri godine zatvaranja rudnika”, kažu potpisnici studije o “Ekonomskim efektima projekta Jadar”.
Kompanija Rio Tinto plaćala bi porez na dobit samo tokom 12 godina od ukupno 40 godina projekta, ističu oni.
“Međutim, ni te veoma skromne cifre koje bismo zaradili od kopanja litijuma i dalje ne pokazuju realnu finansijsku sliku sa stanovišta Srbije. Treba imati na umu da Studija nigde ne prikazuje troškove obimnih infrastrukturnih radova, korisnih samo projektu Jadar, za koje se očekuje da će ih u potpunosti finansirati naša država, odnosno građani. Realnost je da bi zarada Srbije, za ulazak u projekat ogromnih ekoloških i finansijskih rizika bila ravna nuli”, ističu stručnjaci.
Napominju, takođe, da Republika Srbija ne bi imala nikakvo vlasništvo nad ovim projektom.
Da bi se projekat Jadar realizovao, kompanija Rio Tinto, po nekom osnovu, očekuje da Republika Srbija pokrije troškove svih pripremnih infrastrukturnih radova na teret srpskih poreskih obveznika, a po svemu sudeći, ova kompanija nigde na svetu nije dobila slične povlastice kao u Srbiji.
“Vlada Srbije nigde nije jasno i transparentno predstavila i kvantifikovala troškove infrastrukturnih radova koje planira da sprovede u sklopu projekta Jadar, u korist kompanije Rio Tinto, a neophodne su ogromne namenske infrastrukturne investicije, da bi se projekat realizovao”.
Međutim, usled konstantnog pada cene litijum karbonata, postoji realan rizik da, čak i ako se litijum generalno pokaže kao perspektivan, dolina Jadra bude bespotrebno razorena i napuštena.
Pročitajte još:
3
30
22
59
“Tako će gigantske subvencije plaćene od strane građana Srbije biti trajno izgubljene, jer bi se kompanija povukla i prešla na neki perspektivniji projekat”.
Podsetimo, u pripremnim radovima za kopanje litijuma u Jadru, radilo bi se na brojnim saobraćajnicama, kako bi se transportovala cela operativa radi izgradnje rudnika, za ogroman promet kamiona prema jalovištu tokom eksploatacije, po jedan šleper na sedam minuta.
Ogromne količine sumporne kiseline, u obimu od dva olimpijska bazena na tri dana, transportovale bi se železnicom koja se mora izgraditi samo za tu namenu. Neophodne bi bile i ogromne količine vode, te bi se u te svrhe gradio i cevovod od Drine do rudnika. Posledične otpadne vode iziskivale bi novu, mnogo gabaritniju kanalizacionu mrežu i postrojenje za njihovu preradu pre odbacivanja u reku Jadar.
Velika potrošnja električne energije iziskivala bi izgradnju novih dalekovoda, trafo stanica i mreže lokalne distribucije. Sasvim sigurno, njihov teret po budžet Srbije iznosio bi nekoliko stotina miliona evra.
“Republika Srbija od projekta Jadar zapravo ne bi imala nikakvu finansijsku korist. Sigurni troškovi za izgradnju neophodne infrastrukture iz budžeta tokom prvih godina projekta verovatno bi prevazišli čak i hipotetičkih, ukupnih i maksimalnih 696 miliona evra, koje bi Srbija prihodovala tokom dugih 40 godina”, naglašavaju ekonomisti.
Surova realnost je, kažu oni, da Vlada Republike Srbija planira da potroši najverovatnije oko milijardu evra srpskih poreskih obaveznika u sledećih pet godina, zarad, u najboljem slučaju, nulte neto zarade tokom narednih trideset pet godina projekta.
Projekat Jadar se, zaključuju naši ekonomisti, svodi na sledeće: litijum i infrastrukturu obezbedila bi Republika Srbija, Rio Tinto bi pokupio celokpuni profit, dok bi naša država snosila potpunu finansijsku odgovornost za sve prateće rizike.
***
BONUS VIDEO: (Ne)zakonito lobiranje za Rio Tinto
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare