Šabić: Obrazloženje Ustavnog suda podriva sumnju da je odluku doneo na zahtev Vlade

Komentarišući stav Ustavnog suda koji kaže da je „Vlada prekoračila granice svoje nadležnosti time što je Uredba doneta na način koji nije u saglasnosti sa članom 3. Ustava i odredbama Zakona o Vladi i Zakona o proceni uticaja na životnu sredinu“, advokat za N1 navodi da pozivanje na član 3. Ustava ne znači „apsolutno ništa“.

„To je jedna fina, ali zapravo apstraktna odbredba. Član 3. govori o vladavini prava… Morali bi da nam kažu šta zapravo hoće da nam kažu, da je način na koji je vlada donela tu odluku, za koju kaže da je nadležna, bio u suprotnosti sa Ustavom i zakonom. Sa kojom ustavnom odredbom? Ne ovom iz člana 3, i kojom odrebom Zakona o Vladi? To je prvi problem. Drugo, u tom saopštenju se kaže da to ne znači da je oživljena stara odluka o prostornom planu… Zašto ne znači i kako ne znači?“, pita se Šabić.

Naš sagovornik navodi i da je najznačajnije to što nemamo obrazloženje za tok celog postupka.

„Kad je pokrenut taj postupak? Postupak za ocenu ustavnosti pokreće se po predlogu ili zahtevu ovlašćenog predlagača – državni organi, organi vlasti i poslanici, ili pak na incijiativu drugih subjekata npr. Rio Tinta. Ali, kada se radi o inicijativi, Ustavni sud pokreće postupak tek kad donese zaključak o pokretanju postupka. Nikada nismo čuli, Ustavni sud nije saopštio da je doneo zaključak o pokretanju postupka, a danas je odjednom meritorno rešio, i to je nešto na šta je Manojlović upozoravao ranije“, ističe Šabić.

Sve ovo je, dodaje, moguće samo po osnovu jedne specifične ustavne odredbe.

„Vladi odrešene ruke, može da donese i novi akt“

„Ustavni sud može odlučiti o inicijativi, meritorno rešiti i bez donošenja Zaključka o pokretanju postupka, ako je reč o pitanju o kome je davno poznat stav. To je jedna odredba koja bitno upućuje, na šta su vec iznete sumnje, da je postupak kreiran, da je odluka o stavljanju van snage napravljena upravo zato da bi Ustavni sud, da kad se to od njega zatraži, mogao da je stavi van snage. Sve ovo pothranjuje sumnju da je Ustavni sud na zahtev vlade doneo odluku“, objašnjava za N1.

Prokomentarisao je i stav suda „da se donetom odlukom ‘ne oživljava’ prethodno doneta Uredba o utvrđivanju Prostornog plana područja posebne namene iz 2020. godine“, rekavši da ne zna šta ova odredba tačno znači.

„Ne znam uopšte šta ona znači. Trebalo bi Ustavni sud da nam objasni. Ako je stavljen van snage neki akt, kojim je neki akt stavljen van snage, onda bi to značilo da je na snazi onaj stari. To bi bio elementarni zaključak, osim ako nema nekih specifičnih razloga na koje sud misli, ali ovo ne objašnjava na šta misli… Izaziva samo dodatnu konfuziju“, kazao je advokat.

Naš sagovornik još dodaje: „Pošto ne dovodi u pitanje nadležnost vlade da radi to što radi, zapravo daje vladi odrešene ruke da uradi ono što je naumila tj. da donose i novi akt, pošto taj stari nije oživljen. Ako je donela neustavni akt, vlada jeste odgovorna, samo je pitanje da li je to uradila namerno… Sve institucije koje treba da budu nezavisne su zapravo samo transmisija izvršne vlasti“.

Protesti protiv iskopavanja litijuma mogu da dovedu, kako navodi, do konfrontacije kakvu nismo do sad videli. „Mislim da vlast to potcenjuje, boljim se da rizikuje jako mnogo“, zaključio je.