"Sa ovakvim Telekomom istina u Srbiji je luksuz": Anketna komisija o stanju u medijima

Martinoli kaže da je važno razumeti ko su vlasnici medija, i ko su oni koji finansiraju medije, zato što tada, kako ističe, možemo da razumemo ko su oni koji kontrolišu informacije, koji odlučuju koja gledišta, podaci i informacije će doći do publike, a koji će ostati skriveni.

"Kada se svemu tome dodaju faktori koji su, na neki način, strukturni, ekonomski, pa i politički, a to su da profit postaje nešto što je važnije od javnog interesa, i kada dobijemo konsolidovano medijsko tržište, dobijemo rezultat kakav imamo danas, a to je rezultat u kome, između ostalog, jedan ogroman deo građana, zahvaljujući tome što su na određenom operateru, ne znaju i ne razumeju šta se tačno desilo kada je u pitanju pad na nadstrešnice u Novom Sadu. Mi jako dugo govorimo o nekoj vrsti medijskog duopola. Kada govorimo o kablovskim operaterima, imamo Telekom, imamo SBB, znamo da je SBB promenio vlasnika. Nedavno to će u velikoj meri uticati na neke dalje promene na tržištu, koje možda možemo da naslutimo, neće obavezno biti u interesu građana i neće obavezno biti u javnom interesu", navela je ona, a prenosi N1.

Dodaje da je do sada postojala različita percepcija stvarnosti u zavisnosti od toga kojeg operateru građani koriste.

"Dakle, ako ste neko ko koristi usluge Telekoma, vi ste tada imali mogućnost da pratite niz informativnih kanala koji su na razne načine povezani sa Telekomom. Činjenica je da smo tu mogli da primetimo jako veliki niz anomalija kada je u pitanju izveštavanje o onome što je bilo uzrok i onome što se dešavalo nakon pada na nadstrešnice. Sa druge strane, kada govorimo o televizijama N1 i Nova S, one su bile dostupne samo na SBB-u, njihov domet i prodor u publiku je bio veoma mali, on se meri u jednocifrenim procentima, ono što takođe znamo je da je nedavno Total TV ukinuo dostupnost ovih kanala svojim korisnicima, a kada pogledamo prošlost i kada u stvari pokušamo da razumemo kako je Telekom postao tako moćan, mi možemo da vidimo da su se tokom niza godina dešavale neke vrste poslovnih aktivnosti koje su ukazivale na neku njegovu vrlo povlašćenu poziciju na tržištu, na nekakve vrlo direktne ili indirektne veze sa državom, na korišćenju javnog novca...", izjavila je Martinoli.

Napomenula je da od 2018. godine imamo situaciju da je Telekom kupovao niz operatera po cenama višim od tržišnih, što je, prema njenim rečima, ukazivalo na to da je u pitanju nekakav proces koji nema obavezno neku poslovnu tržišnu logiku u fokusu.

"Nakon toga imali smo situaciju kada je 2020. godine Supernova uklonila iz svoje ponude kanale N1 i Nova S. 2021. godine se pričalo o nekim koordinacijama između Telekoma i tadašnjeg Telenora kako bi se uticaj SBB na tržištu smanjio, odnosno njegov udeo na tržištu smanjio ispod 30 odsto, i na kraju imamo izveštaj Evropske komisije iz 2022. godine gde se čak i Telekom pominje u kontekstu slabih sloboda izražavanja, odnosno neophodnosti da se sloboda izražavanja na neki način osnaži na našem tržištu", rekla je Martinoli.

To, prema njenim rečima, za građane Srbije znači da istina postaje luksuz.

"Kada jedna kompanija (Telekom) tako snažna, tako velika, sa tako mnogo podrške državne između ostalog i sa tako mnogo javnog novca kojim može da raspolaže, postane toliko dominantna na tržištu, mi možemo da kažemo da istina ne samo što je jedna, nego ona na neki način postaje i luksuz. To na veoma direktan način ugrožava osnove građanskog demokratskog društva kod nas", navela je ona.

Radonjić: Telekom po prihodima dominantan

Ognjen Radonjić, profesor Filozofskog fakulteta, naveo je da, kada se ekonomisti bave analizom monopola, odnosno koncentracijom na tržištu, krećemo od analize ukupnih prihoda, te da oni pokazuju da Telekom apsolutno dominira i da njegovo učešće u ukupno ostvarenim prihodima na domaćem tržištu u 2023. iznosi 54,7 odsto.

"Potom sledi Jetel skoro 26 odsto, SBB sa 15 i Orion Telekom 3,2 odsto. Ono što možemo primetiti je velika koncentracija na ovom tržištu, da imate jednu firmu, jedno akcionarsko preduzeće - Telekom, koje generiše više od polovine ukupno ostvarenih prihoda na ovom tržištu, a kad pogledate prva tri, odnosno uključite Jetel i SBB, to je 95 odsto", naveo je on.

Kada je u pitanju dostupnost sadržaja, analiza Anketne komisije, prema njegovim rečima, pokazuje da su od TV kanala, osim Insajdera, samo N1 i Nova S objektivno izveštavali o padu nadstrešnice i utvrđivanju odgovornosti za ovu tragediju.

"Nova S je moguće videti samo preko SBB provajdera, a on generiše ukupno 15 odsto prihoda. Svi ostali provajderi koji generišu 85 odsto prihoda na ovom tržištu ne nude Nova S TV kanal. Slična je situacija i za N1, samo što se ovde dodaje još Orion, čije je učešće 3 odsto na tržištu i onda mi vidimo da zapravo provajderi koji učestvuju sa 82 odsto ukupno generisanim prihodima ne nude na svojim platformama Nova S i N 1", naveo je on.

Dobromirov: Telekom se ne rukovodi profitom, već drugim interesima

Dušan Dobromirov ispred Fakulteta tehničkih nauka (FTN) je istakao da se Telekom ne rukovodi profitom, već drugim interesima.

“Analizirali smo poslovanje kompanije Telekom, sa hipotezom da sve što Telekom radi ima neke druge motive i da se ne rukovodi profitom kad donosi odluke. U javnosti se Telekom nekada porikazuje kao državna firma i ljudi će reći da je on vlasništvo države, a u suštini je akcionarsko društvo i treba da poštuje pravila kao i sva akcionarska društva. Korporacije imaju određeni set pravila koje moraju da poštuju, a to za Telekom ne važi.”

Naveo je i da je Anketna komisija poredila poslovanje Telekoma sa kompanijama koje se bave telekomunikacijama u regionu i objasnio je do kojih su članovi komisije došli.

Poredili smo Telekom sa drugim kompanijama u regionu. Telekomunikacije su profitabilna delatnost, ali tu Telekom ne stvara profit iz osnovne delatnosti, ali kod kompanija u Mađarskoj, Hrvatskoj taj profit je oko 12 odsto. Profit ne pravi iz svoje delatnosti da mi se zamarskiralo da se prave gubici i da bi se Telekom prilagodio narativu vlasti o ekonomskim uspesima, tigrovima i ostalim životinjama. Veštački se naduvava taj prihod da bi se pokazala profitabilnost. Telekom je prinuđen da se stalno zadužuje”, objasnio je on,

Zaključio je da među 25 odsto malih akcionara u Telekomu ima preko četiri miliona fizičkih lica, te da bi svi ti “mali akcionari trebalo da učestvuju u profitu”.