Malo redovni časovi, malo Google učionica, pa malo TV, ako tvoja grupa tog dana nije dolazila u školu, pitaj druga iz razreda koju su lekciju učili. Zvuči komplikovano? Tako trenutno izgledaju životi osnovaca iz starijih razreda i njihovih roditelja.
Kombinacija redovne nastave i nastave od kuće podrazumeva da sve to stane u jednu dečju glavu, a energija odlazi na to da se pohvata sam sistem rada, ali ne i lekcije koje bi trebalo savladati. Roditelji sa kojima smo razgovarali su jednoglasni – biće posledica i rupa u znanju, a samim tim i problema u nastavku školovanja.
Nakon prve dve nedelje škole iskustva naših sagovornika pokazuju da je mlađim razredima koji redovno odlaze u školi, ipak lakše da pohvataju sve konce. Časovi su kraći za 15 minuta, ali ipak postoji kontinuitet. Kada je reč o đacima starijih razreda, sluđenost je ključna reč kojom se može opisati kolektivno stanje u kojem se nalaze đaci, roditelji ali i sami nastavnici.
Tamara je majka dvoje učenika četvrtog i šestog razreda jedne beogradske osnovne škole. Primećuje da je, umesto uzajamne, na delu jednostrana komunikacija: Ministarstvo-škola, škola-nastavnici, nastavnici-roditelji, a na karaju se sva odgovornost preliva na decu.
„Deca koja imaju svega 12 godina moraju da uče iz četiri izvora – jedan izvor je kada su u školi, drugi izvor je da uzmu lekcije od drugara iz razreda koji su druga grupa, da bi povezali šta se radi danima kada oni nisu u školi, jer se ni gradivo ne ponavlja, ide se stalno na nove lekcije. Kada stignu kući imaju svoje obaveze i na google učionici, a četvrti izvor je da prate nastavu preko TV-a.
Oni će mnogo vremena potrošiti da prikupe sve informacije, pa manje vremena i snage ostaje za samo učenje“, objašnjava nam ova mama.
Naša sagovornica kaže da je sigurna u to da će se sve odraziti na kvalitet obrazovanja, a kao problem vidi i to što nije urađena racionalizacija programa i nije fokusirano ono što su bitne oblasti svakog predmeta neophodne za sledeći razred.
„Tek u kasnijim razredima ćemo biti svesni gde su te rupe u znanju. Ja se samo nadam da toga neće biti u onim predmetima gde se znanje slaže jedno na drugo, kao što je matematika“, upozorava Tamara.
U međuvremenu i roditelji imaju pojačane dužnosti, ukoliko žele da njihova deca nemaju rupe u znanju. Problem nastaje onda kada sami roditelji nemaju neka znanja, pa i oni treba da postanu učenici.
„Moje dete uči francuski jezik, zamislite roditelja koji nije učio francuski, kako može detetu da pomogne oko toga, ako ga nikada nije radio“, pita se Tamara.
Decu istog uzrasta – četvrti i šesti razred ima i jedna Maja. Ona smatra da je za znanje i razumevanje gradiva ključna redovna i živa komunikacija nastavnika i đaka, koja sada izostaje. Časovi sa TV-a nisu dovoljni.
„Drugačiji je sistem rada kada imaju nastavnicu uživo pred sobom, kada su na času oni mogu odmah da pitaju ako im nešto nije jasno, ovako toga nema“, primećuje naša sagovornica.
Poput Tamare i ona konstatuje da je previše različitih izvora sa kojih treba prikupiti gradivo, pa se i deca i roditelji u tome pogube. Epilog je uzimanje privatnih časova.
„Mora da se proverava sve, da li je dete sve pohvatalo, šta je od gradiva rađeno, a šta nije. Nastavnici se ne vraćaju na neke lekcije. Takođe, i sa praćenjem nastave na TV-u postoji problem, jer se ne uklapa sa rasporedom i gradivom koje se traži od učenika.
Časovi drugog stranog jezika ne postoje na RTS-u, a i engleski je niži nivo od onoga što se u školi radi. Moramo da anagažujemo privatne profesore. Gubi se smisao – deca ne idu u školu zbog korone, a posle imaju privatme časove sa nepoznatim licima“, niže nam Maja sve probleme.
Ona konstatuje da je sa đacima mlađih razreda lakše, pošto redovno idu u školu. Ipak, ni tu nije baš sve gradivo pokriveno, pošto su časovi skraćeni na 30 minuta.
„Sa mlađim razredima postoji barem privid normalnog funkcionisanja škole. Ipak, uopšte nemaju uživo časove muzičkog i likovnog, to se prati preko RTS-a. Fizičko imaju sada u dvorištu, dok je još toplo, ali šta će biti kada krene loše vreme?“, pita se ova mama.
Bonus video:
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare