Vakcinišite decu protiv malih boginja. Odvedite dete u Dom zdravlja da primi MMR vakcinu. Da li je vaše dete zaštićeno od morbila? Koliko puta u toku dana ste čuli ove rečenice bilo gde da se nalazite - u Domu zdravlja, parku, na autobuskoj stanici, televiziji, internet portalima? Pedijatri svakodnevno apeluju na roditelje da vakcinišu decu protiv malih boginja jer nam, u suprotom, preti epidemija ovog virusnog oboljenja. Ako ste među onima koji još uvek nisu to uradili, nije kasno, odvedite zdravo dete da primi vakcinu zato što su male boginje zvanično stigle u Srbiju.
Male boginje potvrđene su na području Smedereva kod troje dece uzrasta do godinu i po dana i kod jedne odrasle osobe od 47 godina. Trenutno, svi se nalaze u dobrom zdravstvenom stanju i nema komplikacija.
Direktorka nacionalnog instituta za javno zdravlje „Batut“ Verica Jovanović kaže da su sva obolela deca nevakcinisana dok je kod odrasle osobe vakcionalni status nepoznat.
Ona ponovo apeluje na neophodnost vakcinacije protiv malih boginja i ukazuje da bi obuhvat vakcinacijom u Srbiji trebalo da bude 95 odsto, ali da nažalost nije tako.
Prošle godine je vakcinu koja štiti od malih boginja, rubeola i zaušaka (MMR) primilo 74,8 odsto dece, što je malo, ako se zna da je za dobar kolektivni imunitet potrebno da bude zaštićeno 95 odsto dece.
Pedijatri upozoravaju da Srbija nikada nije imala ovako mali broj vakcinisane dece MMR vakcinom i da to predstavlja ogroman rizik od izbijanja epidemije malih boginja. Oni podsećaju na epidemiju koja je buknula 2017. godine, kada je bilo zaraženo 5.800 ljudi, a umrlo 15 osoba. I tada se epidemija mogla naslutiti jer je obuhvat vakcinacijom MMR vakcinom drastično opao.
Tokom 2016. godine cepivo je primilo 81 odsto mališana, a u godini izbiljanja epidemije 85,2 odsto dece. Roditelji su se trgli tek kada su počele da se pune bolnice i umiru deca, te je 2018. godine porastao broj vakcinisanih.
Iz Udruženja pedijatara Srbije ističu da je u poslednje dve godine pao obuhvat vakcinacijom ispod 80 odsto. U 2020. godini obuhvat je bio 78 odsto dok je 2021. godine 74,8 odsto. To je, prema njihovim rečima, nedovoljno i na taj problem skretali su pažnju više puta.
S druge strane, drugu dozu MMR vakcine u Srbiji prošle godine primilo je 84 odsto dece što je interesantno jer obično obuhvat pada sa drugim dozama. Jedno od objašnjenja je, kako ističu, rigoroznija kontrola pred polazak u školu u skladu sa Zakonom o obaveznoj vakcinaciji.
Obuhvat vakcinacije dece protiv morbila, zaušaka i rubeole MMR vakcinom prošle godine je u Novom Sadu dostigao poražavajuće, rekordno niski i nikada gori nivo za populaciju – samo 24 odsto. To znači da je tek svako četvrto dete u gradu dobilo ovu vakcinu, koja sprečava vraćanje bolesti koje su pobeđene upravo zahvaljujući imunizaciji.
Za roditelje koje ne vakcinišu decu predviđena je i novčana kazna od 30.000 do 150.000 dinara.
Pedijatar dr Snežana Rsovac za Nova.rs kaže da je trenutni obuhvat vakcinacije 73 odsto, dok je u nekim sredinama značajno manji, te da će se epidemija sve češće i češće dešavati.
„Najmanje deset puta pričala sam na temu malih boginja jer bivaju te manje epidmije po gradovima. Znači, trenutno ima obolelih u Smederevo, jedne godine je bilo u Vojvodini, pa u nekom trenutku i u Beogradu, dakle, možemo očekivati da je to problem koji je bespotreban, jer dete zaraženo morbilama može da bude neprepoznato kao takvo odmah, da bude visoko febrilno kao što i jeste visoko febrilno u tom kataralnom periodu. Onda dođe u ambulantu, može čak da bude primljeno i na hospitalizaciju i onda imate decu koja su baš zato bolesna, a koja, recimo, nisu vakcinisana jer su roditelji odlagali vakcinaciju. Onda dobijemo još veću epidemiju“, kaže dr Rsovac.
Male boginje se prenose kapljično, a među prvim simptomima ovog oboljenja izdvajaju se curenje nosa i malaksalost, kaže dr Rsovac.
„Kateralni stadijum počinje tako što prvo curi nos. Potom, imate znak respiratorne infekcije, pojavljuje se ospa koja je sitna, makularna, crvena, konjuktive su zahvaćene, sluznica takođe, cela sluzokoža ne samo usne duplje, dolazi do pada imuniteta. Oboleli je zarazan 4 dana pre izbijanja ospe i 4 do 5 dana po izbijanju ospe“.
Pročitajte još:
Morbile se smatraju se najkontengioznijim oboljenjem jer se vrlo lako prenose, a virulentnost je velika. Zato može doći do velikih komplikacija.
„Može doći do komplikacije kao što je to upala pluća, upala ušiju, meningocefalitis i razne druge stvari. Sve može da se iskomplikuje. Može čak i fatalno da se završi. Smrtnost nije tako visoka, oko 1 odsto po svetskoj literaturi, ali to je za period kada smo imali vakcinaciju. Zabrinjavajuće je da sve vreme govorimo o značaju vakcinacije, unazad već sedam godina. Od 2016. godine obuhvat vakcinacije MMR vakcinom pada zbog gluposti koja je povezana sa autizmom. Dokazana vakcina ne utiče na autizam, na razvoj autoimunih bolesti i drugih stanja“.
Postoje, kaže dr Rsovac, deca koja ne mogu biti vakcinisana, ali to je mali procenat dece.
„Oni ne utiču jer kolektivni imunitet je taj koji nas štiti. Moramo biti odgovorni i savesni“.
Iako se male boginje smatraju dečijom bolešću, mogu da se jave i kod odraslih. Pedijatar kaže da je to zbog toga što ranije do 70ih godina nije bilo vakcine i onda su morbile više-manje svi preležali u tom dečijem uzrastu.
„Od 1973. godine počela je redovna vakcinacija. MMR vakcina, prema nekim istraživanjima, štiti jako dugo, između 20 i 40 godina daje zaštitu. Taman kad bi sva deca stalno bila vakcinisana, pa kada kod odraslih eventualno padne ta sposobnost da se odbrane od morbila, ukoliko su deca previše zaražena, a oni nisu preležali nego su zaštićeni vakcinom, i tu postoji mogućnost. Vrlo je važno da obuhvat bude preko 90 odsto vakcinacije protiv morbila“, apeluje dr Rsovac.
Vakcinacija je jedina efikasna preventivna mera koja dovodi do stvaranja solidnog i dugotrajnog (doživotnog) imuniteta. MMR vakcina se daje u dve doze: deci u drugoj godini života (pravovremeno data vakcina je u uzrastu od 12 -15 meseci) i u sedmoj godini života (u okviru priprema za polazak u školu).
Naravno, naglašava dr Rsovac, važna je i higijena, često pranje ruku, higijensko-dijetetski režim ishrane, a pre svega, roditelji ne treba da šalju bolesnu decu u kolektiv.
Što se tiče lečenja morbila, terapija je simptomatska. Primenjuju se lekovi za smanjenje sekrecije iz nosa, konjuktiva i ublažava kašalj. U slučaju nastanka komplikacija koriste se lekovi u zavisnosti od nastale komplikacije. Neophodna je izolacija bolesnika i primena higijensko dijetetskog režima, mirovanje u postelji, ishrana bogata vitaminima i mlečnim proizvodima.
BONUS VIDEO: Prete li male boginje
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar